Светих 40 мученика – Младенци
Празник Младенци,9/13.март, обележава се у храмовима Српске православне цркве и у домовима младих брачних парова који празнују Младенце, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца.
Недеља трећа - Крстопоклона недеља
"Ко хоће да иде за мном... нека узме крст свој... (Мк. 9,34)"
Трећа недеља поста назива се Крстопоклоном, јер се тада прославља Часни Крст и духовни плодови Крсне смрти Спаситеља. Ове недеље Великог поста обавља се служба у част Крста Господњег, који се на свеноћном Бденију, после Великог славословља, свечано износи на средину храма ради поклоњења, услед чега не само та недеља, то јест тај недељни дан, него и читава седмица која следи, носе назив Крстопоклона. У средини поста крст се износи како би ободрио и окрепио духовне силе оних који посте, подсећајући их на страдања Господња претрпљена ради нашег спасења и преславно васкрсење Његово које је затим уследило. Због тога Црква, прослављајући Крст Господњи, пева: "Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје славим". Изношење Крста обавља се на исти начин као за празник Воздвижења, али нема подизања, већ само поклоњење Крсту уз појање: "Кресту Твојему". Ово поклоњење Крсту понавља се такође у понедељак и среду Крстопоклоне седмице на Првом часу, уместо појања: "Стопи моја направи по словеси Твојему..." и у петак након отпуста свих часова, када се након целивања Крста он односи у олтар. Приликом поклоњења крсту увек се певају стихире: "Придите, вјернији, Животворјашчему Древу поклонимсја..." Током читаве ове седмице у богослужбеним песмама прославља се Крст Господњи.
Св. Лука Кримски (Војно-Јасеницки)
Тумачење великопосне молитве пр.Јефрема Сирина
Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља ипразнословља,не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени слузи Твоме. О Господе Царе, даруј ми да будем свестан грехова својих и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.
Друга недеља Великог поста
Друга недеља Великог поста названа је пачиста, јер долази након чисте недеље. У овој недељи Великог поста слави се и спомен светог Григорија Паламе, архиепископа Солунског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанствености благодатне светлости којом је Господ засијао на Тавору и која озарује човека након најдубљег подвига молитве и поста. Ово је, да тако кажемо, празник победе православног подвижништва над рационалистичким лажним учењима која одричу значај подвига поста. Такође, ове недеље Црква моли Господа за благодатно просвећење свих који посте и који се кају. У богослужењу ове седмице упоредо са жаљењем због греховног стања човека уздиже се пост као пут ка унутрашњем благодатном просвећењу.
Литургијa Пређеосвећених Дарова
Литургијом Пређеосвећених Дарова, како сам њен назив показује, назива се таква Литургија, на којој се верујућима за причешће дају Свети Дарови који су претходно освештани. Зато се литургија Пређеосвећених Дарова разликује од Литургија светог Јована Златоуста и светог Василија Великог по томе што на њој нема приношења (проскомидије) и освештања Светих Дарова.
У "Додатку" за пети део "Древних Литургија (издање С. Петербург, 1878) речено је: "Међу древним литургијама... литургија Пређеосвећених Дарова (η των προηγιασμενον λειτουργία, тј. δώρων, Missa praesanctificatorum, тј. munerum), која се служи током свете Четрдесетнице у источној православној Цркви, првенствено средом и петком током првих шест недеља, у четвртак пете недеље, у понедељак, уторак и среду Страсне седмице... а у западној цркви само једном годишње - на Велики Петак у Страсној седмици.
Недеља прва – Часни пост
Јеванђеље о Господу Свезнајућем и о човеку без лукавства
Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за Мном! А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо Онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, из Назарета. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види! А Исус видје Натанаила гдје долази к Њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. Рече Му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом. Одговори Натанаило и рече Му: Рави, Ти си Син Божији, Ти си цар Израиљев. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега." Јев. Јн зч. 5. (1,43-51)
Велики пост- Света Четрдесетница
Превасходни циљ поста јесте да нас учини свеснима наше зависности од Бога. Уколико се озбиљно упражњава, уздржавање од хране током поста - а посебно током првих дана - подразумева истинско осећање глади, а такође и осећање замора и физичке исцрпљености. Сврха оваквог стања је да нас доведе до осећања унутрашње слабости и покајања, да нас доведе до тренутка када ћемо моћи да у потпуности разумемо силу Христових речи: Без Мене не можете чинити ништа (Јн 15,5). Уколико увек храну и пиће узимамо колико нам је воља, лако ћемо стећи прекомерно поверење у своје сопствене способности и задобити погрешно осећање самосталности и самодовољности. Придржавање телесног поста поткопава ово грешно осећање задовољства самим собом. Пост нас лишава самопоуздања оног фарисеја који је, истина, постио, али не како је доликовало. Уздржавање током поста ствара у нама спасоносно осећање незадовољства самима собом, слично осећању какво је имао цариник (в. Лк. 18, 10-13). Таква је улога гладовања и исцрпљености: да нас учини "сиромашнима духом", потпомажући осећање наше беспомоћности и зависности од Бога.
Сретење Господње
2.15. фебруар –Сретење Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа у Јерусалимском храму од стране праведног Симеона и Ане пророчице. Ово се догодило четрдесетог дана по Рождеству Христовом, када је Пресвета Дјева Марија, према захтеву Мојсијевог закона, донела Младенца Исуса у Јерусалимски храм како би принела жртву за Своје очишћење (иако то њој заправо није било потребно, будући да је непорочно бесемено родила), како би представила Младенца Богу и дала откуп за Њега. Празник Сретења је истовремено и Господњи и Богородичин празник, али по уставним карактеристикама више спада у Богородичине, јер када падне у недељу, недељна служба се не изоставља, него претходи служби празника, као што је случај са великим Богородичиним празницима.
Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев)
Света Три Јерарха
Данас Света Црква слави Три Велика Светитеља, највећа међу великима - то су данашња Три Света Јерарха. У дивним богослужбеним молитвама данашњим они се називају "верх учитељеј", врхунац учитеља: највећи степен учитељства, највише мудрости, највећи међу великима. Како су то они постали, шта се (то) десило са њима? Казује нам данашње Свето Еванђеље њихову душу: извршили су заповести Спаситељеве и зато постали велики у Царству Небескоме[1] - ето њихове тајне. Живећи светим врлинама; живели су вером Христовом, љубављу, милосрђем, постом, молитвом, бдењем и свим тим они су себе уздигли изнад овога света. Постали не само учитељи људима, него Учитељи васељење, како их назива Црква. Велики Учитељи васељење. То јест, пронели су Еванђеље и Истину Господа Христа, пронели кроз овај свет не само међу људе, него међу Анђеле и међу сву твар. Тако су они велики пред Богом.
БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА
Христа ради јуродива
Ко је мене знао, да помене душу моју
ради спасења душе своје!
