Свети цар Константин и царица Јелена
Данас, 21. маја / 3. јуна Света Православна Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену.Овим светитељима посвећен је велики број храмова у нашој Цркви. Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка - света царица Јелена у четвртом веку. Данашњи празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.
Вазнесење Господње
Српска Православна Црква 29. маја/ 11. Јуна прославља Вазнесење Господње. Сам празник празнује се четрдесети дан после Васкрса и пада увек у четвртак 6.седмице после Васкрса.
Свети Василије Острошки
Тропар, глас 4.
Од младости своје целог себе си дао Господу, пребивајући у молитвама, подвизима и постовима, оче богоносни: Био си пример врлине твоме стаду, због тога виде Бог твоју добру намеру и постави те у Својој Цркви као пастира и ревносног архијереја, и по престављењу твоме сачува свето тело твоје нетрулежно, светитељу Василије: Зато као онај који има смелост, моли се Христу Богу, да спасе душе наше.
Светивеликомученик Георгије - Ђурђевдан
Српска православна црква 6. маја (23. априла) слави св.великомученика Георгија. Овај дивни светитељ прославља се два пута годишње, као празник преноса моштију светитеља 3. (16.) новембра и 6. маја (23. априла) када се обележава дан његове смрти. Ђурђевдан је по броју славара у Срба на четвртом месту, док је пренос моштију Светог Георгија, Ђурђиц, на осмом месту по броју славара. Ђурђевдан је уједно крсна слава многих православних Срба и Рома. Свети Георгије је заштитник Москве.
Слово на Васкрс
Свети Григорије Богослов
1. Васкрсења је дан, и почетак је десни, и просветлимо се празником, и један другог загрлимо. Рецимо: Браћо! и онима који нас мрзе (Ис 66, 5) не само онима који нам из љубави нешто учинише или (од нас) претрпеше.
СТРАСНА НЕДЕЉА
Страсна или Страдална седмица од давнина назива сеВеликом седмицом, по страдањима која је претрпео Господ Исус Христос ради нашег спасења. Ова седмица се назива и Седмицом спасоносних страдања. Целу ову седмицу хришћани проводе у посту и молитви. Последња седмица Васкршњег поста од давнина проводила се у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики Петак и Велика Субота су потпуно без хране. Особито умилним сећањима, молитвама и напевима издвајају се последња три дана.Понедељак, уторак и среда ове седмице посвећени су сећању на последње беседе Господа Исуса Христа са народом и ученицима.
Шестанедеља Великог поста– Цветна
Када је, дакле, васкрсао Лазара из мртвих, Цар је, седећи на магарцу, тако ушао у Јерусалим. Сви људи - деца, одрасли, старци, простирући своју одећу по путу и са палминим гранчицама у рукама које су символ победе, журно су Му пошли у сусрет, као Живототворцу и Ономе Који је победио смрт. Пали су ничице пред Њега а онда пошли за Њим, не само на улазу у град, већ и у самом светом месту, певајући у глас: Осана сину Давидову, осана на висини. Похвална песма "Осана" узноси се Богу, јер у преводу она значи: "Спаси Господе". Додајући "на висинама", показали су да се Он песмом прославља не само на земљи и не само од стране људи, већ и од стране ангела на небесима.
И као што је на путу за Јерусалим, уочи Страдања Спаситељевих, народ полагао своју одећу пред Њега, и не само народ, него и кнежеви народни (говори се о апостолима Господњим), тако и ми, и кнежеви и потчињени, простримо одежде које су нам својствене, управо - тело наше, покоравајући његове жеље духу, како бисмо се не само удостојили да видимо и да се поклонимо Спасоносним Страдањима Христовим и Светом Васкрсењу, него и да бисмо се насладили сједињењем са Њим. Јер ако постадосмо сједињени, каже апостол, са обликом смрти Његове, онда ћемо и са васкрсењем (Рим. 6; 5), које нека сви дочекамо благодаћу и човекољубљем Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Којем доликује свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Његовим Оцем и Живототворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Св. Григорије Палама
Благовести
25. март / 7. април - Благовести Пресветој Владичици нашој Богородици и Приснодјеви Марији. Спомен на благовести Арханђела Гаврила Пресветој Дјеви Марији о томе да ће се од Ње родити Син Божији. Ово се догодило у Назарету, у купи заручника Пресвете Дјеве, светог праведног старца Јосифа. Празник Благовести у већини случајева пада у дане Великог поста, и то почев од четвртка треће седмице, тако да може да се поклопи са Васкрсом (ово поклапање назива се "Кириопасха"), а најкасније пада у среду Светле седмице. Зато је устав његове службе веома променљив и захтева да се сваки пут врло пажљиво консултују Маркове главе. Он има само један дан претпразништва и један дан попразништва, при чему, ако падне у Цветну недељу, или у Страсну или Светлу седмицу, онда уопште нема ни претпразништво ни попразништво него се празнује укупно један дан.
Дан после Благовести, 26. марта, празнује се Сабор Архистратига Гаврила. Ово је уједно и дан оданија Благовести. Ако оданије Благовести падне у Лазареву суботу, или у Цветну недељу, или у ма који дан Страсне или Светле седмице, онда оданија Благовести уопште нема, а канон и стихире овога дана певају се "на повечерју прошлих дана шесте седмице.
Пета недеља Великог поста - глувна
У четвртак пете недељена јутрењу, које се служи у среду увече, чита се Велики канон преподобног Андреја Критског у целини, заједно са каноном преподобној Марији Египатској, услед чега се ова служба у народу назива "Андрејево" или "Маријино стајање". На јутрењује одређено да се чита житије преподобие Марије Египћанке, и то први део после катизми и сједална, а други после треће песме канона. На вечерњу уочи овог дана, то јест у среду на Пређеосвећеној литургији, осим пет стихира преподобног Јосифа Студита које се певају на шест, певају се по азбучном реду и 24. стихире преподобног Андреја Критског. Ове стихире се одликују посебном умилношћу и по своме садржају личе на Велики канон. После јутрења "читаву службу читамо брже", то јест без певања и поклона, а молитву преподобног Јефрема Сиријског прате само три поклона, а не шеснаест, "ради напорног бденија". У четвртак се, због Великог канона служи литургија Пређеосвећених Дарова.
Четврта недеља Великог поста
Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере
Јеванђеље о Блаженствима
Четврта недеља Великог поста назива се Средопосна. Ове недеље слави се спомен преподобног оца нашег Јована Лествичника, који је читав пут духовног, подвижничког живота представио у својој чувеној књизи "Лествица духовна, која узводи на небо" и на примеру сопственог изузетног подвижничког живота пружио узор како треба пролазити тим путем. У Јеванђељу које се чита на Литургији тога дана (Мк. 9,7-31), спомиње се пророштво Господа о томе да ће бити убијен и да ће васкрснути.(Архиепископ АВЕРКИЈЕ Таушев)
