Недеља 22. по Духовима
Јеванђеље о Лазару и богаташу
Лука 16, 19-31. Зач. 83.
О својини се препиру људи на земљи, и нигде краја овом заморном и неуспешном препирању! О, људи, а чија сте ви својина?
О пашу се отима стадо, а власник и паше и стада стоји и гледа с чуђењем, зашто се његово стадо толико отима о његову пашу, кад он брине о стаду и о паши?
Свети Архистратиг Михаил и остале Силе небесне бестелесне
'.. „Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца светлости" (Јак. 1, 17); такође је и свако изливање просвећења, тај дажд благодати, од Бога Оца, и оно (просвећење) за нас је једина сила која нас поново узвисује и која нас чини јединственима, узводећи нас ка сједињењу са Њиме,, јер је од њега и кроз њега и ради њега све" (Рим. 11, 36), као што казује Свето Писмо.
Read more: Свети Архистратиг Михаил и остале Силе небесне бестелесне
Недеља 21. по Духовима
Јеванђеље о Господу Сејачу
Луки 8, 5-15. Зач. 35.
Цео свет је једна дуга прича, састављена из безброј прича.
Као прича испричана тако је пролазан овај свет, и све што је у свету. Но духовно језгро, што се скрива у љускама свих прича, остаје трајно и не гине.
Они људи који овим причама хране само очи и уши, остају духом гладни. Јер дух се храни језгром тих прича, а они нису у стању да дођу до тог језгра.
Недеља 20. по Духовима
Јеванђеље о Господу Васкрситељу
Лука 7, 11-16. Зач. 30.
Многи су се људи називали спаситељима човечанства, но ко од њих икад помисли да спасава човека од смрти?
Много је у историји било победилаца, но ко од њих победи смрт?
Много је било царева на земљи, који су рачунали милионе живих људи у своје поданике, но ко од њих икад урачуна и мртве као живе поданике своје?
Свети великомученик Димитрије
Хришћани, ви сте мученици, јер вас свет сталном мржњом мучи и гони, гони из овог у онај свет. И не знају, безумни, да вам тиме спасење стичу. Јер не претпостављају да се ви сваког јутра чежњиво молите Светој и Кроткој Богомајци: "Ти која си изнад Анђела, подигни ме изнад света". Браћо, ви нисте од овога света, нити су од овога света мисли ваше, ни душе ваше, ни тела ваша. Ви непрестано скидате онај свет у овај, дижете овај у онај. Како можете стати у овај тескобни свет када сте Христови, а Христос је шири него васељена, шири него хиљаду васељена. Где је Он ту већ није овај свет, него онај, и онај у овоме. Његова чудесна Личност повлачи границу између два света. Док не сретнеш Њега, још си у овоме свету, још си од овога света. Сретнеш ли Га, пођеш ли за Њим, већ си прекорачио границу између земље и Неба и ушао у онај свет.
Недеља 19. по Духовима
Јеванђеље о савршеном милосрђу
Лука 6, 31-36. Зач. 26.
Кад би се људи сваки дан сећали милосрђа Божјег према себи и они би били милосрдни један према другом.
Свети апостол и јеванђелист Лука и свети Петар Цетињски
На дан 18. / 31. октобра прослављамо два светилника Цркве, Светог Луку, Христовог апостола и јеванђелисту и великог заштиника српског рода пред престолом Свевишњега, Светог Петра Цетињског.
Read more: Свети апостол и јеванђелист Лука и свети Петар Цетињски
ПреподобнаПетка — Параскева
Ова славна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, по турски Бојадос), између Силимврије и Цариграда. По смрти родитеља девица Петка, вазда жељна живота подвижничког Христа ради, напусти дом родитељски и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где се подвизавала до старости своје. Св. Петка послуша глас с неба, остави омиљену јој пустињу, и врати се у Епиват. Ту она, проживе још две године, у непрестаном посту и молитви, и онда предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља. Упокојила се у XI столећу. Мошти њене чудотворне у току времена беху преношене: у Цариград, у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу. Српска Православна Црква је прославља 14/27. октобра
Недеља 18. по Духовима
Јеванђеље о богатом риболову
Лука 5, 1-11. Зач. 17.
Бог је дародавац свих добрих дарова. И сваки дар Божји је савршен, и то савршен у толикој мери да наводи људе на чуђење. Чудо и није ништа друго до дар Божји коме се људи чуде. А људи се чуде даровима Божјим због савршенства тих дарова. Кад би људи били у рајској чистоти и безгрешности они не би чекали да Бог васкрсне мртваца или умножи хлеб или напуни мреже рибом па да кажу: ево чуда! него би за сваку ствар створену од Бога, и за сваки час и дах свога живота рекли. Ево чуда! Но како је грех постао навика људи, то су кроз грех и сва безбројна чуда Божја у свету постала за човека тупа навика. Да не би од те навике човек сасвим отупео, зачмао и поживотињио се, Бог по милосрђу Своме према болесном човечанству додаје још чуда безбројним чудима Својим. Да би само пробудио човека и отрезнио га од суморне душегубне навике на чуда као на нечуда.
Недеља 17. по Духовима
Јеванђеље о верижене Хананејке
Јев. Мт зч. 62. (15,21-28).
И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске. И гле, жена Хананејка изиће из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју врло мучи ђаво! А он јој не одговори ни ријечи. 23-24. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми! А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима. А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.
