Томина недеља
ЈАВЉАЊЕ ВАСКРСЛОГ ГОСПОДА ЈЕДАНАЕСТОРИЦИ
УЧЕНИКА ОСМОГ ДАНА ПО ВАСКРСЕЊУ И РАСЕЈАВАЊЕ
ТОМИНОГ НЕВЕРОВАЊА (Јн. 20, 24-31)
Васкрсење Господа Бога и Спаситеља нашег
Исуса Христа
Господ је васкрсао из мртвих рано ујутру, у први недељни дан. Том приликом, био је у Гробу страшан земљотрес, и анђео Господњи сишао је с неба, и одвалио камен на улазу у гроб, а стражари уплашени свим тим попадали су као мртви. Само што је било почело да се расвиће, Марија Магдалина, и неколико других жена Марија Клеопова, Саломија, и Јована пошле су, са благоуханим мирисима Гробу Господњем, да помажу тело Исусово. Када су пришле Гробу, нису у њему нашле тело, него су од анђела примиле вест о Васкрсењу Господњем, и одмах су пожуриле да о томе известе ученике Његове. Марија Магдалина, која је остала крај гроба, удостојила се да прва од њих види Васкрслог Господа. После тога, Он се јавио и осталим женама мироносицама, које су одлазиле од Гроба(Матеј 28,1-15; Марко 16,1-11; Лука 24; Јован 20,1-18). У Светом писму, нигде се јасно не каже да је Пресвета Богородица видела Васкрслог Господа. Али, предање и црквене песме (и нарочито Св. Григорије Палама) саопштавају да је Христос по Свом Васкрсењу пре свих, обрадовао Својим јављањем Матер Своју.
Read more: Васкрсење Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа
СТРАСНА ИЛИ ВЕЛИКА СЕДМИЦА
СТРАСНА СЕДМИЦА(грчки: ΜεγάληΕβδομάδα- Велика седмица)
Последња седмица Васкршњег поста пре Пасхе - Васкрса, проводила се од најстаријих времена у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота су потпуно без хране.
Од давнина се назива Великом седмицом.Будући да се Света четрдесетница завршава у петак, пред Суботу светог и праведног Лазара, Јерусалимска црква је ову суботу прибројавала Великој седмици. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана. Сваки дан има своју тему, а сви заједно се проводе у посту без уља, изузев Великог четвртка који се сматра празничним даном, јер је овога дана установљена Света тајна Евхаристије. Богослужење ових дана изложено је у Посном триоду. Посни триод ову седмицу назива Седмицом спасоносних страдања.
ШЕСТА СЕДМИЦА ВЕЛИКОГ ПОСТА
ЛАЗАРЕВА СУБОТА И ЦВЕТИ
На путу у Витанију и Јерусалим
А Исус на шест дана пре Пасхе дође у Витанију где беше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих. Онде му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар беше један од оних што сеђаху са њим за трпезом. А Марија узевши литру правога нардова скупоценога мириса помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.
Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намераваше издати: Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима? А ово не рече што му беше стало до сиромаха, него што беше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу. А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба; Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију; Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вероваху у Исуса.
Read more: ШЕСТА СЕДМИЦА ВЕЛИКОГ ПОСТА ЛАЗАРЕВА СУБОТА И ЦВЕТИ
БЛАГОВЕСТИ
БЛАГОВЕСТИ(грч: Ευαγγελισμός της Θεοτόκου), празник којим се прославља догађај ο коме говори јеванђелисти Апостол Лука(Лк 1,26-38). Тог дана се Хришћани подсећају доласка Архангела Гаврилакоји је Богородицијавио благу вест да ће зачети од Духа Светогаи да ће родити Сина Божијегкао Сина Човечијег. Он ће бити Месија, Исус Христос(Помазаник) и Спаситељсвета и човека. На празник Благовести, Богородица Маријаје својом послушношћу Богуисправила Евингрех непослушности. Ева је своју слободу употребила на зло и на радост ђавола, јер је погазила заповест Божију и директно утицала да човек и свет остану ван Божијег вечног живота. Богородицаје своју слободу пројавила као љубавпрема Богуи као верна слушкиња ускликнула: "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој" (Лк 1,38). Једна је дакле затворила врата спасења, врата живота вечног, а друга их је отворила и тако постала највећа и најхваљенија жена од постанка до краја света. Због тога, Благовести улазе у ред највећих празника Цркве Христове.
Пета недеља Великог поста
Непрестано руководећи православне хришћане током четврте седмице ка освећујућим подвизима поста и покајања, Црква у богослужењу пете седмице теши и храбри оне који посте чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем Васкрсењу". Умножавајући при крају посног попришта побуде ка неослабљеном богоугодном животу, Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост. „Завапи Христу Богу који је распет за тебе, каже Црква, и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме".
Средопосна недеља – четврта недеља Великог поста
У четврту недељу Великог Поста, која означава средину Часног поста, Црква слави узвишени пример испосничког живота који представља подвижник свети Јован Лествичник, који је читав пут духовног, подвижничког живота представио у својој чувеној књизи "Лествица духовна, која узводи на небо" и на примеру сопственог изузетног подвижничког живота пружио узор како треба пролазити тим путем.
Трећа - Крстопоклона недеља Великог поста
Треће недеље Великог поста обавља се служба у част Крста Господњег, који се на свеноћном Бденију, после Великог славословља, свечано износи на средину храма ради поклоњења, услед чега не само та недеља, то јест тај недељни дан, него и читава седмица која следи, носе назив Крстопоклона.
Друга недеља Великог поста
У другу недељу Великог поста слави се спомен светог Григорија Паламе, архиепископа Солунског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанствености благодатне светлости којом је Господ засијао на Тавору и која озарује човека након најдубљег подвига молитве и поста. Варлаам је говорио да то просвећење није могуће постићи молитвом, постом и другим духовним подвизима самоодрицања. На Сабору који је тим поводом сазван у Цариграду 1341. године, свети Григорије Палама назван је сином Божанске светлости. Ово је, да тако кажемо, празник победе православног подвижништва над рационалистичким лажним учењима која одричу значај подвига поста.
„РАДОСНА ТУГА“
ПРВА СЕДМИЦА ВЕЛИКОГ ПОСТА
ПРВА седмица Великог поста зове се Чиста, јер се за време ње, у песмама и молитвама, чује вапај душе која се каје, чисти, оплакује своје грехе. Тим „стихотворенијима“, Црква учи верне да се одрекну греха у који су пали, и да не изгубе рај, следујући неуздржљивст прародитеља, него да самопрегором уздржавња дођу до спасења и вечног живота. Даље, у служби ове седмице, препоручује се пост, молитва, сузе, покајање, духовни подвизи, чишћење тела и душе, одрицање од греха и страсти, и присвајање врлине бдења, све да би смо се достојно поклонили Крсту, и духовно прославили Христово Васкрсење. За време овог дела поста, молитве су дуже и свечаније, а читању је дато више места него појању. Дужину молитава ове седмице још више повећава Велики канон Св. Андреје Критског на повечерју, прва четири дана Поста. У среду и четвртак присједињује се и канон преподобној Марији Египћанки. У овој, као и у последњој седмици, пост је знатно пооштрен, на тај начин што се прва два дана поста, а по могућству три или четири дана, ништа не једе.
