ЗАДУШНИЦЕ (грч: Ψυχοσάββατο);Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији.Суботњи дани су посвећени помену и молитвама за упокојене. Црква се сваке суботе, а нарочито II, IIIи IVсуботе Васкршњег поста моли за упокојене и сећа се свих упокојених Хришћана, отаца и браће наше. Међутим, поред ових редовних суботњих молитвених дана, Црква је одредила посебне дане у току Црквене године, који се називају задушнице и то Михољске задушнице, Митровске задушнице,задушнице у Месопусну суботу (пред Велики пост),Духовске задушнице и Побусани понедељак.Задушнице су обележавања дана одвајања душе од тела, члана Цркве.
Свети апостол и јеванђелист Лука и свети Петар Цетињски
Српска Православна Црква 18. / 31. октобра прославља светог апостолаи јеванђелиста Луку, прaзник познат у народу као Лучиндан и светог ПетараЦетињског, митрополита и господара Црне Горе. Свети Лука бавио се живописом и први је насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Такође, верници га славе као исцелитеља и заштитника појединих заната. Свети Лука је написао Свето Јеванђеље по Луки - треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), и Дела апостолска. Сматра се да је Свето Јеванђеље по Луки написао око 60. године.Богомудри Светитељ Цетињски био је даровит писац. Али све што је писао, никад није писао ради разоноде или ради похвале људске, или са жељом да ствара неку "своју" философију и науку. Његове посланице су по духу најближе посланицама св. Апостола Павла, као што је и живот њих двојице био сличан. Свако слово које је изашло испод његовог пера, окађено је миомиром двоједне љубави: љубави према Богу и према повереном му народу, и самопожртвовањем. Све што је писао са Голготског крста је писао: зато је тако просто и пуно трезвеног здравоумља. Већи број његових посланица први је објавио Душан Вуксан (Посланице митрополита Црногорског Петра I, Цетиње 1935.). Свети Владика је написао и једну недовршену "Кратку историју Црне Горе", као што је писао и песме (издао их је Трифун Ђукић, изд. "Народне књиге", Цетиње, 1961.).
Read more: Свети апостол и јеванђелист Лука и свети Петар Цетињски
Покров Пресвете Богородице
Дана 1. / 14. октобра, као и сваке године, манастир Лешје прославља своју славу – Покров Пресвете Богорoдице. Овај празник представља велику радост верном народу, а нарочито Лешјанској обитељи, која ће на Евхаристијском сабрању принети молитве Пресветој Богородици, која нас штити и закриљује од свакога зла светим својим омофором.
Једна од грешака у духовном животу коју стално уочавамо јесте непознавање разлика између душевне и духовне делатности човека или неумење разликовања ове две самосталне области његове деланости. Модус постојања свих јереси и црквених раскола јесте у суштини погружавање у душевни живот и притом имитација духовних стања.Ваздвижење Часног и Животворног Крста Господњег
(14./27. септембар)
Сваки народ је дао свој допринос историји цивилизације: Кинези су пронашли компас, Индуси – ракету, Халдејци су направили сунчев календар; Грци су одредили обим Земље, а римски државни геније је светску културу обогатио двама сјајним достигнућима: опширним закоником (“Римско право”) , који је ушао у основу свих европских законодавстава, и крстом – најмучнијим обликом смртне казне, који је био предвиђен за разбојнике, државне издајникеи робове,који би се побунили.
Read more: Ваздвижење Часног и Животворног Крста Господњег (14./27. септембар)
Мајке, не вршите абортусе!
Истинита прича
Сестра и ја смо имале 7 и 10 година када је наша мајка по трећи пут остала у другом стању. Изгледало је да би требало да се радујемо;мама је, међутим, имала слабо срце и лекари су инсистирали на абортусу,пошто би могла умрети на порођају. Мама је на крају присталаи дан абортуса већ је био одрађен. Током ноћи, уснила је веома чудан сан:као да стоји поред неке оградеи да према њој неко долази на прекрасном коњу. Она је повикала од страха и приљубила се уз ограду. „Не плаши се мама“,повикао је непознати коњаник. „Каха јеси ли ти то сине“,упитала је мајка. „Не то сам ја твој Георгије“,одговорио је коњаник. „Ја немам никаквог Георгија“, зачудила се она. „Мамице,то сам ја твој Георгије“, повикао је назнанац.
.jpg)
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Радујте се, Јоакиме и Ана, радујте се јер нам се рађа Заступница радости и живота.
Пријатељи наши! Јуче смо празновали Рождество Оне, Која је постала Мајка васцелог човечанства, Која је својим рођењем поставила почетак нашем спасењу. Једино је Она увела у васељену Христа – спасење душа наших, јер је Она једина и јер се једино Њом земаљско сјединило с небеским. Нека пред величином догађаја који се савршио у тај дан не буде места за сећање на било шта друго!
Рождество Пресвете Богородице
Стари су имали пословицу: “Што више у брда - ближе си Богу.” Строга лепота гора, јасни обриси стена на плавој позадини неба –као да је изнад земље преврнут кристално плави океан,по којем бескрајним непознатим путем плове облаци налик на санте леда или бродове с раширеним једрима,ова величанствена слика наводи човека на размишљање о вечности. Није случајно велики пророк Мојсије 40 година напасао стада у планинама, припремајући се молитвом и тиховањем за Синајску Теофанију, Богојављење.
ПОЧЕТАК ЦРКВЕНЕ ГОДИНЕ (ИЛИ НАЧАЛО ИНДИКТА)
ПРВИ Васељенски Сабор определио је, да се година црквена почиње првога септембра. Месец септембар је био код Јевреја почетак нове грађанске године (2 Мојс. 23, 16), месец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу. У време овога празновања Господ Исус је ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: "Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима отпуштење и слепима прозрење; да отустим потлачене; да огласим годину милости Господње" (Лк. 4, 18-19; Ис. 61, 1-2). Још је овај месец септембар знаменит у историји хришћанства што у њему цар Константин Велики одржа победу над Максенцијем, непријатељем вере Христове, а тој победи следоваше слобода хришћанске вероисповести у целој римској царевини. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од првог септембра; па се је она пренела на први јануар најпре у западној Европи, а потом и у Русији у време Петра Великог, и у остале православне земље.
На овај дан Црква благодари Господу за протеклу годину, и моли Га да благослови наступајућу.
