СТРАСНА СЕДМИЦА
Страсна или Страдална седмица од давнина назива сеВеликом седмицом, по страдањима која је претрпео Господ Исус Христос ради нашег спасења. Почела је Великим понедељком, а завршава се Великом Суботом, представљајући, пуноћом смисла сваког од ових дана, припрему за највећи хришћански празник – ВАСКРС. Последња седмица Васкршњег поста од давнина проводила се у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики Петак и Велика Субота су потпуно без хране. Будући да се Света четрдесетница завршава у петак, пред суботу светог и праведног Лазара, Јерусалимска црква је ову суботу прибројавала Великој седмици.
ШЕСТА НЕДЕЉА ПОСТА - ЦВЕТНА
Много је народа изашло на дочек Господу који је свечано, као цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: Осана Сину Давидовом! Но, прошло је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: "Распни, распни га!" Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто када, по примању Светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве све заборављамо - и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се, као и раније, делима самоугађања, најпре малим, а затим и великим. Може бити да још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не вичемо другима: "Распни га"! И све то Господ види и трпи! Слава дуготрпељивости Твојој, Господе! (Свети Теофан Затворник)
Благовести
Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења — када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађење за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник.
У Средопосну недељу 25. марта 2012. годинеу Саборном храму Светог Великомученика Ђорђа у Крушевцу, Епископ Давид служио је Свету Архијерејску Литургију Св. Василија Великог, на којој је рукопoложен монах Дионисије из манастира Лешје у јерођаконски чин.
Пета недеља Великог поста - Глувна недеља
У четвртак пете седмице на јутрењу чита се цели Велики канон светога Андреја Критског и ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ (V-VIв.) која се из провалије порока подигла путем покајања на такву висину савршенства и светости да се изједначила са бестелесним анђелима. То богослужење се назива Маријиним (или ређе: Андрејевим) стојањем. У пракси, оно се служи у среду увече. Приликом читања житије се раздваја на два дела: један део се чита после катизми, а други после треће песме канона. Житије преподобне Марије написао је свети Софроније, патријарх јерусалимски (638-644), а свети Андреј Критски, кога је патријарх јерусалимски Теодор послао на Трулски, VI Васељенски сабор (680-681), донео је Житије свете Марије заједно са својим каноном. Читање канона светог Андреја и Житија свете Марије Египатске на јутрењу у четвртак пете седмице установљено је на том Сабору.
Четврта недеља Великог поста- Средопосна
У богослужењу четврте недеље Црква нам показује високи пример испосничког живота у личности подвижника 6. века, преподобног Јована Лествичника, који се од своје седамнаесте до осамдесете године подвизавао на Синајској гори и у свом делу ''Лествица'' показао пут постепеног усхођења човека до духовног савршенства по лествици душе која се са земље узноси до вечне славе. У ''Лествици'' је указано 30 нивоа, по броју година земаљског живота Спаситеља до Његовог нивоа у службу роду људскоме.
Трећа недеља Часног поста – Крстопоклона
Трећа недеља поста назива се Крстопоклоном, јер се тада прославља Часни Крст и духовни плодови Крсне смрти Спаситеља.
Друга недеља Великог поста
У другу недељу Великог поста слави се спомен светог Григорија Паламе, архиепископа Солунског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанствености благодатне светлости којом је Господ засијао на Тавору и која озарује човека након најдубљег подвига молитве и поста. Варлаам је говорио да то просвећење није могуће постићи молитвом, постом и другим духовним подвизима самоодрицања. На Сабору који је тим поводом сазван у Цариграду 1341. године, свети Григорије Палама назван је сином Божанске светлости. Ово је, да тако кажемо, празник победе православног подвижништва над рационалистичким лажним учењима која одричу значај подвига поста.
Друге седмице Великог поста Црква моли Господа за благодатно просвећење свих који посте и који се кају. У богослужењу ове седмице упоредо са жаљењем због греховног стања човека, уздиже се пост као пут ка унутрашњем благодатном просвећењу.
Црквену службу у част св. Григорија Паламе и његово житије саставио је Филотеј Цариградски (14. в.), а канон Генадије Схоларис (15. в.).
Субота Светог Теодора Тирона - прва субота Часног поста
У овај дан, слави се необично чудо Св. Теодора Тирона, чудо с кољивом. После цара Констанција, сина Константина Великог, зацари се Јулијан Одступник. Он од Христа пређе идолослужењу, и диже силно гоњење на хришћане, не само јавно нeгo и тајно. Јер се злочестивац стиђаше да све хришћане јавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. А уз то бојаше се да многи идолопоклоници, видећи јуначко трпљење мученика Христових, не стану прелазити хришћанима. Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове. Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, хлеб и пиће, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу од идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, оскврнити идолским жртвама.
Read more: Субота Светог Теодора Тирона - прва субота Часног поста
Света Четрдесетница
"Придржавајмо се поста који је прихватљив и угодан Богу. Истински пост је кад се удаљимо од свакога зла, кад зауздамо језик, кад се клонимо гнева и уздржавамо од пожуде, клевете, лажи и кривоклетства. Придржавајмо се поста не само клонећи се хране, него и отуђењем од свих телесних страсти."
Сирна недеља - Недеља Праштања
Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Мт.6,14-15). Какав једноставан и свима доступан начин спасења! Теби се опраштају греси под условом да и ти опрашташ грехе ближњег према теби. Ти си, дакле, сам у својим рукама. Преломи себе и од немирних осећања према брату пређи у искрено мирна - све је у томе. Дан опроштења - велики небесни дан Божији! Када бисмо сви искористили овај дан како би требало, од хришћанских заједница би се стварале рајске заједнице, и земља би се стапала са небом... (Св. Теофан Затворник)
