Свети мученик Лазар, кнез српски
Створитељу мој, који судиш и незнане грехе наше, Tеби вапијем из ове долине мрака! Опрости ми све што сам пропустио учинити по светој вољи Твојој. Умори мене, Господе мој, и избриши ми име из књиге живота - само спаси народ!
(Царев Завет, св. Владикa Николај)
Света Тројица
Дана 23. јуна 2013. Српска Православна Црква прославља Духове или Свету Тројицу, педесети дан после Васкрса Господа нашега Исуса Христа, десети дан после Вазнесења Господњег. Дакле, ни десет дана није прошло, од када се Христос Вазнео, а већ нам је послао духовне дарове. Пре десет дана, природа наша је била узнесена на царски престо, а већ данас нам сиђе Дух Свети. Господ је узео нашу првину, а као замену нам је послао Духа Светога. Дух Свети је, такође, Господ, па је и дело нашег спасења заједничко и Оцу и Духу Светоме.
Недеља Педесетнице
Јеванђеље о силаску Духа Светога
Јев. Јн зч. 27. (7,37-52 и 8,12)
Кад се семе посеје, треба да дође на њ сила топлоте и светлости, да учини да расте. Кад се дрво усади, треба да дође сила ветра, да га учврсти. Кад домаћин дом сагради, он тражи силу молитве, да му дом освешта. Господ Исус Христос посејао је најблагородније семе на њиви овога света. Требало је да сиђе сила Духа Светога, да то семе загреје и осветли, да би успешно расло. Господ Син усадио је у дивљу њиву смрти дрво живота. Требао је да духне силни вихор Господа Духа, да дрво живота учврсти. Превечна Премудрост Божја саздала је била Себи домове од изабраних душа људских. И Дух силе и светости Божје требао је да сиђе у те домове и освешта их. Божански Женик изабрао је био Себи Невесту, Цркву чистих душа, и Дух вечне радости требао је да сиђе, да прстеном веже небо и земљу, и Невесту обуче у свадбено рухо.
Недеља шеста по Васкрсу
(Светих Отаца и Васељенског сабора)
Јеванђеље о молитви Господа Спаситеља за нас
Ово изговори Исус и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина Својега, да и Син Твој прослави Тебе; Као што си Му дао власт над сваким тијелом, да свему што си Му дао, дарује им живот вјечни.А ово је вјечни живот да познају Тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. Ја Те прославих на земљи; дјело сврших које си Ми дао да извршим. И сада прослави Ти Мене, Оче, у Тебе самога, славом коју имадох у Тебе прије него свијет постаде. Објавих Име Твоје људима које си Ми дао од свијета; Твоји бијаху па си их Мени дао, и Твоју су ријеч одржали. Сад разумјеше да је све што си Ми дао од Тебе. Јер ријечи које си Ми дао, дао сам њима; и они примише, и познаше заиста да од Тебе изиђох, и вјероваше да Ме Ти посла. Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне који си Ми дао, јер су Твоји. И све Моје Твоје је, и Твоје Моје; и прославио сам се у њима. И више нисам у свијету, а они су у свијету, и Ја долазим Теби. Оче свети, сачувај их у Име Твоје, оне које си Ми дао, да буду једно као ми. Док бијах с њима у свијету, Ја их чувах у Име Твоје; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо. А сада долазим Теби, и ово говорим на свијету, да имају радост Моју испуњену у себи.
Јн. Зач 56 (17,1-13)
Ава Јустин Ћелијски
Српска Православна Црква 1./14. јуна прославља новоканонизованог српског светитеља Јустина Поповића. Ава је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник. По казивању неких ћелијских сестара, у Ћелије је дошао 1948. године. Прогнан са Богословског факултета, овде се налазио у некој врсти заточеништва. Ћелије тада постају место ходочашћа за многе који су желели да га виде и добију духовне поуке и савете. Преко тридесет година провео је у Ћелијама, учинивши их једним од најпознатијих српских манастира. Његов гроб, који се налази у непосредној близини манастирске цркве, и данас привлачи посетиоце и поштоваоце. На овом гробу су се, према предањима, дешавала чудеса и исцељења. На икони је изображен као преподобни, који у руци држи књигу Житија светих.
Написао је 12 томова Житија светих, за сваки месец у години по једна књига. Ава Јустин написао је да Житија светих нису ништа друго до живот Исуса Христа који се овако или онако понавља у сваком светитељу. Осим ових житија, сабрана дела Јустина Поповића имају 33 тома.
Тропар, глас 8:
Православља сладост и нектарни сок, оче преподобни, излио си у срца верних као богатство; животом својим и учењем показао си се жива књига Духа, Јустине богомудри, моли Христа Бога Логосада ологоси оне који те поштују.
Други тропар, глас 8:
Монаха украшење, ученика радовање; светих отаца сатрудниче, и верних наставниче; васељене светиониче, и свирало духовна; богодолично си изложио догмате. Преподобни, богоносни, оче Јустине, свеблажени – моли Христа Бога Логоса да се спасу душе наше.
Вазнесење Господње
Српска Православна Црква 31. маја/ 13. јуна прославља Вазнесење Господње. Сам празник празнује се четрдесети дан после Васкрса и пада увек у четвртак 6. седмице после Васкрса.
Црквене песме тога дана час показују тугу апостола услед раздвајања од њиховог Божанског Учитеља, час њихову радост поводом славе Господа, која им је откривена у догађају Његовог Вазнесења на небо и седења са десне стране Оца, а такође и поводом тога што им је обећан Дух Свети. У исто време подсећа нас и на други долазак Господњи. Свеноћно бденије се служи као и обично за дванаест Господњих празника, без пасхалних песама. Али на јутрењу, после читања Јеванђеља које говори о васкрсењу Христовом, пева се "Воскресеније Христово видјевше..." На Литургији уместо "Видјехом свјет истиниј..." до оданија Вазнесења пева се тропар: "Вознесалсја јеси во славје, Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем Свјатаго Духа, извешченим им бившем благословенијем, јако Ти јеси Син Божији, Избавитељ мира". Оданије Вазнесења је девет дана касније, у петак 7. седмице после Васкрса. На сам празник пева се катавасија Педесетнице: "Божественим покровен", а од Вазнесења до оданија: "Спаситељу Богу".
Тропар, глас 4.
Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света.
Недеља пета по Васкрсу
Јеванђеље о чудесном исцељењу слепорођеног
И пролазећи видје човјека слијепа од рођења. И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп? Исус одговори: Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему. Мени ваља чинити дјела Онога који Ме посла, док је дан.
Владимир и Бригита Карађорђевић
Дана 31. маја 2013. године манастир Лешје посетили су чланови краљевске породице Карађорђевић принц Владимир Карађорђевић, син краља Андреја и принцеза Бригита Карађорђевић, супруга Владимира Карађорђевића. Лешјанска обитељ је на српски традиционални начин уз хлеб и со дочекала Њихова Краљевска Височанства. Са духовником манастира протосинђелом Јованом, чланови краљевске породице са својом пратњом, обишли су манастирски комплекс и поклонили се светињама овог манастира.
|
|
|
Свети цар Константин и царица Јелена
Данас, 21. маја / 3. јуна наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену. Свети цар Константин иако из не хришћанске породица, али га је десница Господња постепено на разне начине припремала за изабрани сасуд славе Божје. Још за живота добио је назив Равноапостолни. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. Њена главна брига била је да испуни жељу свога сина, да пронађе само Крсно Дрво, на коме је био распет Спас света. Место где је био сакривен Крст Господњи било је непознато, но по промислу Божијем крст би пронађен, царица се с радошћу поклони Крсту и целива, а са њом и сва њена свита.
Данашњи празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.
Недеља четврта по Васкрсу
Јеванђеље о Дародавцу воде живе и о жени Самарјанци
Јев. Јн зч. 12. (4,5-42)
Као што кошута чезне за изворима водним, тако душа моја чезне за тобом, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога (Пс. 41, 1-2)! Ово није усклик некога сиромаха и простака, који није имао могућности да своју душу запоји мудрошћу људском, светским знањем и умењем, философијом и уметношћу, познавањем танких нити, из којих је изаткан живот човека и живот природе. Не; него је ово одушевљени и болни усклик једнога цара, богатог у светском богатству, генијалног по уму, отменог по осећајима срца, и моћног по јачини и делима воље. Напојивши душу своју свим оним, за чим неслободна душа жуди у овоме свету, цар Давид је наједанпут осетио, да се његова духовна жеђ не само није утолила него да је порасла до толике мере, да је сва ова материјална васиона није могла ниуколико утолити. Тада се он осетио у овоме свету као в земљи пустје и непроходње и безводње (Пс. 62, 1), и завапио је к Богу као једином извору бесмртнога пића, за којим једна разумна и пробуђена душа чезне. Жедна је душа моја Бога, Бога живога!
