Недеља четврта по Васкрсу

Недеља четврта по Васкрсу

Јеванђеље о Дародавцу воде живе и о жени Самарјанци

Јев. Јн зч. 12. (4,5-42)

Као што кошута чезне за изворима водним, тако душа моја чезне за тобом, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога (Пс. 41, 1-2)! Ово није усклик некога сиромаха и простака, који није имао могућности да своју душу запоји мудрошћу људском, светским знањем и умењем, философијом и уметношћу, познавањем танких нити, из којих је изаткан живот човека и живот природе. Не; него је ово одушевљени и болни усклик једнога цара, богатог у светском богатству, генијалног по уму, отменог по осећајима срца, и моћног по јачини и делима воље. Напојивши душу своју свим оним, за чим неслободна душа жуди у овоме свету, цар Давид је наједанпут осетио, да се његова духовна жеђ не само није утолила него да је порасла до толике мере, да је сва ова материјална васиона није могла ниуколико утолити. Тада се он осетио у овоме свету као в земљи пустје и непроходње и безводње (Пс. 62, 1), и завапио је к Богу као једином извору бесмртнога пића, за којим једна разумна и пробуђена душа чезне. Жедна је душа моја Бога, Бога живога!

Read more: Недеља четврта по Васкрсу

Трећа недеља по Васкрсу

Трећа недеља по Васкрсу

Јеванђеље о исцељењу раслабљеног

Потом бјеше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова. У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. Јер анђео Господи силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао у воду пошто се узбурка вода, оздравио би, ма одкакве болести бјеше болестан. А ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам година бјеше болестан. Кад видје Исус овога гдје лежи и разумије да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш? Одговори му болестан: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода; а док ја дођем, други сиђе прије мене. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи! И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хоћаше. А тај дан бјеше субота. Тада говораху Јудејци исцијељеном: Субота је, није ти допуштено да носиш одар. Он им одговори: Који ме учини здравим он ми рече: Узми одар свој и ходи. А они га запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: Узми одар свој и ходи? А излијечени не знађаше ко је; јер се Исус бјеше удаљио због многог народа на ономе мјесту. Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди.

Read more: Трећа недеља по Васкрсу

Свети Равноапостолни Кирило и Методије

Свети Равноапостолни Кирило и Методије

Српска Православна Црква 11 / 24. маја прославља Светог Равноапостолног Кирила и Методија, који су у деветом веку међу Словенима Балкана и средње Европе проширили и учврстили веру Христову. Они су саставили и прву словенску азбуку од 38 слова и превели бројне богослужбене књиге са грчког. Тада се тврдило да се Бог може славити на грчком и латинском. Браћа су увели народни језик као богослужбен. Њихов дан је код Руса, Украјинаца, Македонаца, Бугара, Чеха празник писмености, просвете и школства. После Балканских ратова он постаје државни празник и у Србији.Славе га, као крсну славу и бројне породице око Студенице, Трстеника, Алексинца и Пожаревца, а у Београду је записано да је 1896. славило 11 кућа.Идеја Свете Браће спасла је Словене од уништења идентитета, што је и њихова највећа заслуга.

Read more: Свети Равноапостолни Кирило и Методије

Свети апостол и јеванђелист Јован

Свети апостол и јеванђелист Јован

Српска Православна Црква прославља светог Јована Богослова  26. септембра/ 9. октобра. Сваког 8. маја  / 21. маја, на дан смрти светогЈована Богослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба, на коме се ширио неки чудесни прах, који је мирисан и лековит, и који лечи болесне. Као и сваке године, овог дана лешјанска обитељ, у цркви светог Јована Богослова, узноси усрдне молитве овом дивном оцу Цркве уз резање колача.

Нека његовим светим молитвама и ми добијемо исцељење наших душевних и телесних болести и нека нас удостоји љубави Христа Бога нашег.

Тропар, глас 2.

Љубљени Апостоле Христа Бога, пожури да избавиш нас који смо без оправдања пред Богом, примајући нас када ти припадамо, јер си на Христове груди легао: Њега моли, богослове, да наишли облак безбожништва разагна, и да нам подари мир и велику милост.

Друга недеља по Васкрсу

 Друга недеља по Васкрсу

Јеванђеље о женама мироносицама

Марко 15, 43-47; 16, 7-8. Зач. 69.

 Дивна је љубав живих према живима. Никад светлост сунца није тако дивна. Дивна је и љубав живих према мртвима. Никад тиха месечина на језеру није тако дивна. Човек је узвишен, кад брине о живима. Човек је више него узвишен, кад брине о мртвима. Човек често брине о живима из себичности. Но где је себичност у бризи човека за мртве? Хоће ли му мртви платити, или заблагодарити?          

Read more: Друга недеља по Васкрсу

Свети Василије Острошки

Свети Василије Острошки

Свети Василије, Божји угодниче, И од сваке муке чудни целебниче, Силом Христа свога Ког возљуби много, Најтеже болнике ти си лечит' мог'о, То и сада можеш сваком ко те штује И у живог Бога ко тврдо верује. Не престај помагат', славо српског рода, Не престај за грешне молити Господа. Ти си светац Божји у небеској слави А свеци су људи духом цели, здрави. У теби видимо ми правог човека, Слободног од греха, и препуног лека, У ком огањ гори Духа Свесветога, У ком љубав стоји Христа Васкрслога. Захвални смо теби, и Богу свесилну, Што кроз Тебе лије милост преобилну, Кроз Свог свеца чудна и ангелолика — Василија српског, Божјег угодника! 

Read more: Свети Василије Острошки

Прва недеља по Васкрсу

Прва недеља по Васкрсу

Јеванђеље о сумњи и вери апостола Томе

А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, гдје се бијаху ученици Његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: Мир вам! И ово рекавши, показа им руке и ребра Своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа. А Исус им опет рече: Мир вам! Као што је Отац послао Мене, и Ја шаљем вас. И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Духа Светога! А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус. А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама Његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра Његова, нећу вјеровати. И послије осам дана опет бијаху унутра ученици Његови и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам! Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке Моје; и пружи руку своју и метни у ребра Моја, и не буду невјеран него вјеран. И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што си Ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше. А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима Својим, која нису записана у књизи овој. А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у Име Његово.              Јн зч. 65. (20,19-31)

Read more: Прва недеља по Васкрсу

Светла недеља

Светла недеља, или Васкрсна, или Пасхална недеља

сматра се као један дан Васкрса - цела седмица се третира као један непрекидни дан. Зато је сваког дана богослужење исто као и на Васкрс. Сваког дана на вечерњу због великог прокимена, врши се Мали вход. Петак ове седмице посвећен је Пресветој Богородици, тј. празнику Живопријемном источнику - Источни петак. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља. Светла недеља се завршава Томином недељом, недељомАнтипасхе (Мали Васкрс). Током ове седмице, Царске двери се све време држе отворене, све до Светле суботе. Правило Шестог васељенског сабора (66. правило) каже да од Васкрса па до Томине недеље, траје весеље у част Васкрсења Христовог. Ова седмица је увек трапава, тј. не пости се средом и петком. Светле седмице почиње литургијски период који траје педесет дана - од Васкрса до Духова. 

БЕСЕДА НА ВАСКРС

БЕСЕДА НА ВАСКРС

Светог Јована Златоуста

Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога…

Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко одпрвог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се ни мало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселитесе данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изађе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа. Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин!

Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони!

Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује!

Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу!

Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин!

Јеванђеље по Јовану

Јеванђеље по Јовану

У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог. Он бјеше у почетку у Бога. Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало. У Њему бјеше живот, и живот бјеше светлост људима.И Свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе. Би човјек послан од Бога, по имену Јован. Овај дође за свједочанство, да свједочи о Свјетлости, да сви верују кроз њега. Он не бјеше свјетлост, него да свједочи о свјетлости. Бјеше Свјетлост Истинита која обасјава свакога човека који долази на свијет. У свијету бјеше, и свијет кроз Њега постаде, и свијет Га не позна. Својима дође и своји Га не примише.Јов. Зач 1 (1, 1-17)

Read more: Јеванђеље по Јовану

Инструкције плаћање РУБ  
Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету