Недеља шеста по Васкрсу

Недеља шеста по Васкрсу

(Светих Отаца и Васељенског сабора)

Јеванђеље о молитви Господа Спаситеља за нас

Ово изговори Исус и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина Својега, да и Син Твој прослави Тебе; Као што си Му дао власт над сваким тијелом, да свему што си Му дао, дарује им живот вјечни.А ово је вјечни живот да познају Тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. Ја Те прославих на земљи; дјело сврших које си Ми дао да извршим. И сада прослави Ти Мене, Оче, у Тебе самога, славом коју имадох у Тебе прије него свијет постаде. Објавих Име Твоје људима које си Ми дао од свијета; Твоји бијаху па си их Мени дао, и Твоју су ријеч одржали. Сад разумјеше да је све што си Ми дао од Тебе. Јер ријечи које си Ми дао, дао сам њима; и они примише, и познаше заиста да од Тебе изиђох, и вјероваше да Ме Ти посла. Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне који си Ми дао, јер су Твоји. И све Моје Твоје је, и Твоје Моје; и прославио сам се у њима. И више нисам у свијету, а они су у свијету, и Ја долазим Теби. Оче свети, сачувај их у Име Твоје, оне које си Ми дао, да буду једно као ми. Док бијах с њима у свијету, Ја их чувах у Име Твоје; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо. А сада долазим Теби, и ово говорим на свијету, да имају радост Моју испуњену у себи

Јн. Зач 56 (17,1-13)

Read more: Недеља шеста по Васкрсу

Ава Јустин Ћелијски

Ава Јустин Ћелијски

Српска Православна Црква 1./14. јуна прославља новоканонизованог српског светитеља Јустина Поповића. Ава је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник. По казивању неких ћелијских сестара, у Ћелије је дошао 1948. године. Прогнан са Богословског факултета, овде се налазио у некој врсти заточеништва. Ћелије тада постају место ходочашћа за многе који су желели да га виде и добију духовне поуке и савете. Преко тридесет година провео је у Ћелијама, учинивши их једним од најпознатијих српских манастира. Његов гроб, који се налази у непосредној близини манастирске цркве, и данас привлачи посетиоце и поштоваоце. На овом гробу су се, према предањима, дешавала чудеса и исцељења. На икони је изображен као преподобни, који у руци држи књигу Житија светих.

Написао је 12 томова Житија светих, за сваки месец у години по једна књига. Ава Јустин написао је да Житија светих нису ништа друго до живот Исуса Христа који се овако или онако понавља у сваком светитељу. Осим ових житија, сабрана дела Јустина Поповића имају 33 тома.

 

Тропар, глас 8:

Православља сладост и нектарни сок, оче преподобни, излио си у срца верних као богатство; животом својим и учењем показао си се жива књига Духа, Јустине богомудри, моли Христа Бога Логосада ологоси оне који те поштују.


Други тропар, глас 8:

Монаха украшење, ученика радовање; светих отаца сатрудниче, и верних наставниче; васељене светиониче, и свирало духовна; богодолично си изложио догмате. Преподобни, богоносни, оче Јустине, свеблажени – моли Христа Бога Логоса да се спасу душе наше.

Вазнесење Господње

Вазнесење Господње 

Српска Православна Црква 31. маја/ 13. јуна прославља Вазнесење Господње. Сам празник празнује се четрдесети дан после Васкрса и пада увек у четвртак 6. седмице после Васкрса.

Црквене песме тога дана час показују тугу апостола услед раздвајања од њиховог Божанског Учитеља, час њихову радост поводом славе Господа, која им је откривена у догађају Његовог Вазнесења на небо и седења са десне стране Оца, а такође и поводом тога што им је обећан Дух Свети. У исто време подсећа нас и на други долазак Господњи. Свеноћно бденије се служи као и обично за дванаест Господњих празника, без пасхалних песама. Али на јутрењу, после читања Јеванђеља које говори о васкрсењу Христовом, пева се "Воскресеније Христово видјевше..." На Литургији уместо "Видјехом свјет истиниј..." до оданија Вазнесења пева се тропар: "Вознесалсја јеси во славје, Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем Свјатаго Духа, извешченим им бившем благословенијем, јако Ти јеси Син Божији, Избавитељ мира". Оданије Вазнесења је девет дана касније, у петак 7. седмице после Васкрса. На сам празник пева се катавасија Педесетнице: "Божественим покровен", а од Вазнесења до оданија: "Спаситељу Богу". 

 

Тропар, глас 4.
Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света.

Недеља пета по Васкрсу

Недеља пета по Васкрсу

Јеванђеље о чудесном исцељењу слепорођеног          

И пролазећи видје човјека слијепа од рођења. И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп? Исус одговори: Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему. Мени ваља чинити дјела Онога који Ме посла, док је дан.

Read more: Недеља пета по Васкрсу

Владимир и Бригита Карађорђевић

Read more: Владимир и Бригита Карађорђевић Владимир и Бригита Карађорђевић

Дана 31. маја 2013. године манастир Лешје посетили су чланови краљевске породице Карађорђевић принц Владимир Карађорђевић, син краља Андреја и принцеза Бригита Карађорђевић, супруга Владимира Карађорђевића. Лешјанска обитељ је на српски традиционални начин уз хлеб и со дочекала Њихова Краљевска Височанства. Са духовником манастира протосинђелом Јованом, чланови краљевске породице са својом пратњом, обишли су манастирски комплекс и поклонили се светињама овог манастира.

 

Read more: Владимир и Бригита Карађорђевић Read more: Владимир и Бригита Карађорђевић Read more: Владимир и Бригита Карађорђевић  

Свети цар Константин и царица Јелена

 Свети цар Константин и царица Јелена

Данас, 21. маја / 3. јуна наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену. Свети цар Константин  иако из не хришћанске породица, али га је десница Господња постепено на разне начине припремала за изабрани сасуд славе Божје. Још за живота добио је назив Равноапостолни. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. Њена главна брига била је да испуни жељу свога сина, да пронађе само Крсно Дрво, на коме је био распет Спас света. Место где је био сакривен Крст Господњи било је непознато, но по промислу Божијем крст би пронађен, царица се с радошћу поклони Крсту и целива, а са њом и сва њена свита.

Данашњи празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.

Read more: Свети цар Константин и царица Јелена

Недеља четврта по Васкрсу

Недеља четврта по Васкрсу

Јеванђеље о Дародавцу воде живе и о жени Самарјанци

Јев. Јн зч. 12. (4,5-42)

Као што кошута чезне за изворима водним, тако душа моја чезне за тобом, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога (Пс. 41, 1-2)! Ово није усклик некога сиромаха и простака, који није имао могућности да своју душу запоји мудрошћу људском, светским знањем и умењем, философијом и уметношћу, познавањем танких нити, из којих је изаткан живот човека и живот природе. Не; него је ово одушевљени и болни усклик једнога цара, богатог у светском богатству, генијалног по уму, отменог по осећајима срца, и моћног по јачини и делима воље. Напојивши душу своју свим оним, за чим неслободна душа жуди у овоме свету, цар Давид је наједанпут осетио, да се његова духовна жеђ не само није утолила него да је порасла до толике мере, да је сва ова материјална васиона није могла ниуколико утолити. Тада се он осетио у овоме свету као в земљи пустје и непроходње и безводње (Пс. 62, 1), и завапио је к Богу као једином извору бесмртнога пића, за којим једна разумна и пробуђена душа чезне. Жедна је душа моја Бога, Бога живога!

Read more: Недеља четврта по Васкрсу

Трећа недеља по Васкрсу

Трећа недеља по Васкрсу

Јеванђеље о исцељењу раслабљеног

Потом бјеше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова. У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. Јер анђео Господи силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао у воду пошто се узбурка вода, оздравио би, ма одкакве болести бјеше болестан. А ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам година бјеше болестан. Кад видје Исус овога гдје лежи и разумије да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш? Одговори му болестан: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода; а док ја дођем, други сиђе прије мене. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи! И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хоћаше. А тај дан бјеше субота. Тада говораху Јудејци исцијељеном: Субота је, није ти допуштено да носиш одар. Он им одговори: Који ме учини здравим он ми рече: Узми одар свој и ходи. А они га запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: Узми одар свој и ходи? А излијечени не знађаше ко је; јер се Исус бјеше удаљио због многог народа на ономе мјесту. Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди.

Read more: Трећа недеља по Васкрсу

Свети Равноапостолни Кирило и Методије

Свети Равноапостолни Кирило и Методије

Српска Православна Црква 11 / 24. маја прославља Светог Равноапостолног Кирила и Методија, који су у деветом веку међу Словенима Балкана и средње Европе проширили и учврстили веру Христову. Они су саставили и прву словенску азбуку од 38 слова и превели бројне богослужбене књиге са грчког. Тада се тврдило да се Бог може славити на грчком и латинском. Браћа су увели народни језик као богослужбен. Њихов дан је код Руса, Украјинаца, Македонаца, Бугара, Чеха празник писмености, просвете и школства. После Балканских ратова он постаје државни празник и у Србији.Славе га, као крсну славу и бројне породице око Студенице, Трстеника, Алексинца и Пожаревца, а у Београду је записано да је 1896. славило 11 кућа.Идеја Свете Браће спасла је Словене од уништења идентитета, што је и њихова највећа заслуга.

Read more: Свети Равноапостолни Кирило и Методије

Свети апостол и јеванђелист Јован

Свети апостол и јеванђелист Јован

Српска Православна Црква прославља светог Јована Богослова  26. септембра/ 9. октобра. Сваког 8. маја  / 21. маја, на дан смрти светогЈована Богослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба, на коме се ширио неки чудесни прах, који је мирисан и лековит, и који лечи болесне. Као и сваке године, овог дана лешјанска обитељ, у цркви светог Јована Богослова, узноси усрдне молитве овом дивном оцу Цркве уз резање колача.

Нека његовим светим молитвама и ми добијемо исцељење наших душевних и телесних болести и нека нас удостоји љубави Христа Бога нашег.

Тропар, глас 2.

Љубљени Апостоле Христа Бога, пожури да избавиш нас који смо без оправдања пред Богом, примајући нас када ти припадамо, јер си на Христове груди легао: Њега моли, богослове, да наишли облак безбожништва разагна, и да нам подари мир и велику милост.

Инструкције плаћање РУБ  
Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету