ВЕЛИКИ ПОСТ
ВЕЛИКИ ПОСТ назива се Великим и због посебне важности и због своје дужине и строгости. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице.
Света четрдесетница која се окончава у петак шесте седмице поста, траје управо 40 дана. Уз два празнична дана – Лазареву суботу и Цвети (Улазак Господа у Јерусалим) и Страсну седмицу овај пост траје укупно седам седмица. Четрдесетница је установљена од стране Цркве, ради подражавања 40-о дневног поста Господа Исуса Христа, који је Господ држао после свога крштења, удаљивши се у пустињу, пред своје ступање на проповед Јеванђеља. Пост Страсне седмице посвећен је учествовању у страдањима и смрти Господа Христа, по Његовој заповести да ће „доћи дани када ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане“ (Лука,5,3).
СУБОТА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА
ТЕОДОРА ТИРОНА
Свети оци често упоређују Велики пост са путовањем изабраног народа четрдесет година кроз пустињу. Знамо из Библије да је за време овог путовања Бог чинио чуда, да би свој народ сачувао од очаја и да би му открио Свој крајњи план. По аналогији, свети оци дају исти тип објашњења и за четрдесет дана Великог поста.
ВЕЛИКОПОСНА МОЛИТВА СВЕТОГ ЈЕФРЕМА СИРИНА
На Црквено-словенском гласи:
НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА
Свака недеља Великог поста има две теме, два значења. С једне стране, свака припада једној секвенци у којој се откривају ритам и духовна „дијалектика“ Великог поста. Прва и основна тема у недељама поста је она првенствено истакнута у одељцима који се читају из Светог Писма. С друге стране, током историјског развоја Цркве свака је недеља за време поста добила и другу тему.
Тако, прве недеље Црква слави НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА, друге недеље пева се служба у част Св. ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ,трећа недеља Великог поста је КРСТОПОКЛОНА, Четврте недеље Великог поста Црква се сећа духовних подвига Св. ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА,Пете недеље Великог поста Црква побуђује верне на покајање и врши последовање Преподобне МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ,шесте недеље Црква слави ЦВЕТИ – СВЕЧАНИ, ЦАРСКИ УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У СВЕТИ ГРАД ЈЕРУСАЛИМ, након чега наступа СТРАСНА СЕДМИЦА посвећена страдањима и смрти ГосподаИсуса Христа,а која нас уводи у празник ВАСКРСЕЊА, ПРАЗНИК ЖИВОНОСНОГ ВАСКРСЕЊА ГОСПОДА БОГА И СПАСИТЕЉА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА.
ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА
Литургија Пређеосвећених Дарова може се, без икаквог претеривања, окарактерисати као душа или центарвеликопосних богослужења. Литургија Пређеосвећених Дарова, како то казује сам назив, јесте литургија на којој се верницима ради причешћа дају већ раније освећени Свети Дарови. Управо због тога се ова литургија разликује од литургије светог Јована Златоуст и светог Василија Великог тиме што на њој нема приношења (проскомидије) и освећење Светих Дарова, тј. Евхаристије.
СИРНА СЕДМИЦА
Црква оглашава приближавање Великог поста и позива нас да се припремимо много пре ствaрног његовог почетка. Познавајући нашу расејаности ужасавајућу „световност“ нашег живота, Црква зна да нисмо у стању да се брзо припремимо, да одједном пређемо из једног духовног (или менталног) стања у друго. Тако, пре него што почне Велики пост, Црква нам скреће пажњу на његову озбиљност и позива нас да размишљамо о његовом значају и то четири седмице пре почетка поста. То су такозване припремне седмице за Часни пост.
Недеља месопусна
Јеванђеље о Страшном Суду
А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели с њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце с десне стране себи, а јарад с лијеве. Тада ће рећи Цар онима што му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца мојега; наследите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, кад те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага и одјенусмо? Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је приправљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме; странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме. Тада ће му одговорити они говорећи: Господе, кад те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти? Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.(Јев.Мт зач. 106. (25, 31-46)
СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
Тропар Сретења ( глас 1.) - Радуј се, благодатна Богородице Дјево, јер из Тебе засија Сунце Правде – Христос Бог наш, који просвећује оне у тами; весели се и ти, старче праведни, који си примио у наручје Ослободиоца душа наших, који нам дарује васкрсење.
ПОВРАТАК ИЗ ИЗГНАНСТВА
(Недеља о Блудном сину)
Црква оглашава приближавње Великог поста и позива нас да се припремимо много пре ствaрног његовог почетка. Познавајући нашу расејаност и ужасавајућу „световност“ нашег живота, Црква зна да нисмо у стању да се брзо припремимо, да одједном пређемо из једног духовног (или менталног) стања у друго.Тако, пре него што почне Велики пост, Црква нам скреће пажњу на његову озбиљност и позива нас да размишљамо о његовом значају, и то четири седмице пре почетка поста. То су такозване припремене седмице за Часни пост. Прваје Недеља о митару и фарисеју, друга Недеља о блудном сину, трећа Недеља месопусна, или О страшном суди и четврта Недеља сиропусна, или О изгнању Адамовом, или како се уобичајено назива још и «Недељом праштања».
Велике (зимске) задушнице
Треба приметити да је Црква у суботу Месопусну, тј. дан уочи Месопусне недеље, позвала своја чада да се молитвено сете својих, уснулих у нади на васкрсење и на живот вечни“. Ово су такозване Задушнице, када се служи нарочита заупокојена служба. Те суботе Црква се посебно моли за оне упокојене, који „прописане псалме и песме спомена не добише“, то јест за оне који, услед неких изузетних околности у којима су умрли, нису били удостојени одговарајућег хришћанског погреба. По дугу хришћанске љубави, молећи се за своје избављење од осуде на последњем суду Божијем, ми се молимо да Бог помилује и наше покојнике.ЗАДУШНИЦЕ (грч: Ψυχοσάββατο);Најважнији помен за преминуле је Проскомидијакоја се служи на свакој Светој Литургији.Суботњи данису посвећени помену и молитвама за упокојене.Црква се сваке суботе, а нарочито II, IIIи IVсуботе Васкршњег поста моли за упокојене и сећа се свих упокојених Хришћана, отаца и браће наше. Међутим, поред ових редовних суботњих молитвених дана, Црква је одредила посебне дане у току Црквене године, који се називају задушницеи то Михољске задушнице,Митровске задушнице,задушнице у Месопусну суботу(пред Велики пост),Духовске задушнице и Побусани понедељак.Задушницесу обележавања данаодвајања душе од тела, члана Цркве. Оне увек падају у суботу
