Богојављење

Богојављење

„Бог се јави - Заиста се Бог јави"

Ко потопи гордост, непослушност, себичност и сваку нечистоту старога, грешнога човека, а он уздигне смирење и кротост, послушност и љубав. Ко умре себи, а оживи Богу (Рим. 6). Једном речју: ко себе сахрани као грешник и поново се роди као праведник, - тај ће остварити онај пример, који му је дао Христос Својим Крштењем у води Јорданској.

Read more: Богојављење

Свети Јован Крститељ

Свети Јован Крститељ

Read more: Свети Јован КрститељДана, 7./20.јануараПравославна Црква слави Светог Јована Крститеља. Овог дана празник је посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордану, а Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има овога дана. Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима, после светог Николе и светог Архангела Михаила.

Јован се зове Крститељ, јер је крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак. Он је у реци Јордан крштавао свакога ко се покајао. Живео је једноставно и аскетски хранећи се инсектима и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од камиље длаке.

Read more: Свети Јован Крститељ

Свети Василије Велики и Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа

Православна Црква, првог дана у години, молитвено прославља Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Светог Василија Великог. Овога дана служи се Литургија Светог Василија Великог.

Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је заменио крштењем у цркви Својој. "Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар" (Гал. 6, 15), објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразниства ни попразниства).

Свети Василије Велики архиеп. Кесаријски.Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје - Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово.

Read more: Свети Василије Велики и Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа

Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа

Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа

Read more: Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса ХристаРадујмо се, дакле, љубљени, веселимо се! Ако је Јован у утроби матерњој заиграо, кад је Марија к Јелисавети дошла, онда ми, који не Марију, но самог нашег Спаситеља рођеног гледамо, треба и да заиграмо и да се зарадујемо а исто тако и да се задивимо оној великој Божијој наредби која сваки ум превазилази. Размисли само какав би то призор био кад би сунце с неба сишло, и кад би по земљи ишло и кад би зрацима својим са земље све обасјало. А кад би такав догађај ужаснуо све оне који би тварну светлост тако гледали, замисли како је гледати да Сунце Правде из нашег тела зраке испушта и душу нам просвећује?

Read more: Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа

Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски

Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски

Тропар, глас 4.

Као правило вере и пример кротости, као учитеља уздржања показа те стаду твоме истинитост подвига твојих. Стога си стекао смирењем - духовну висину, а сиромаштвом – богатсво. Оче свештеноначалниче Николаје, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Read more: Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски

Свети Дионисије Ареопагит

Свети Дионисије Ареопагит у својој посланици светом апостолу Павлу, овако описује своју посету Божјој Матери:

Read more: Свети Дионисије Ареопагит"Исповедам пред Богом, о славни учитељу и путовођо наш, да ми је изгледало невероватно да сем самог Вишњег Бога може постојати биће тако обилно испуњено божанствене силе и дивне благодати. Па ипак ја видех не само душевним него и телесним очима оно што никакав ум људски постићи не може. Да, да! ја својим властитим очима видех Боголику и светију од духова небеских Свесвету Матер Господа нашег Исуса Христа. Ја се удостојих тога по особитој благодати Божијој, по благослову врховног међу Апостолима и по неисказаној доброти и милосрђу саме Пресвете Дјеве. Опет и опет исповедам пред свемогућством Божијим, пред благодаћу Спаситеља и пред преславним савршенством Дјеве, Матере Његове, да када Јован, врховни апостол и највиши пророк, који у земном животу свом сија као сунце на небу, уведе мене код Боголике и Пресвете Дјеве, мене онда обасја не само споља него и изнутра тако велика и неизмерна светлост божанска и разлише се тако дивни мириси и миомир, да ни тело моје немоћно, нити дух мој могаху поднети тако чудесна знамења и првине вечнога блаженства. Изнеможе срце моје, изнеможе дух мој у мени од њене славе и божанствене благодати. Сведок ми је сам Бог, рођен из њене девичанске утробе, ја бих Њу признао за истинитог Бога и одао јој поклоњење које треба одавати једино исдинитом Богу, да ми нису твоје божанствене поуке и закони још тако свежи у памети и новопросвећеном уму. Човек не може постићи блаженство, част и славу веће од оног блаженства, којег се ја удостојих видевши Пресвету. Ја бејах тада савршено блажен и срећан. Благодарим свевишњем и преблагом Богу, божанственој Дјеви и преславном апостолу Јовану, и теби, врховном представнику и начелнику Цркве, што ми учинисте тако велико добро".

Из ове Посланице светог Дионисија Ареопагита јасно се види, каквом је божанском благодаћу сијало свечесно лице Пречисте Владичице наше у време њеног живота на земљи, и како су се просвећивале душе и испуњавала се превелике духовне радости срца оних који су је видели у телу. К њој су се са свих страна стицали огромно мноштво новопросвећених оба пола. И као права Мати Она је све примала подједнако искрено и на све обилно изливала даре благодати Своје: болеснима је давала исцељење, слабима здравље, уцвељенима утеху, а свима уопште утврђење у вери, непоколебљивост у нади, божанствену радост у љубави, грешницима пак поправку.

Ваведење Пресвете Богородице

Ваведење Пресвете Богородице
Read more: Ваведење Пресвете БогородицеКада се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дјева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степеника. Родитељи дигоше Дјеву на први степеник, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија ван себе био и Богом обузет" када је Дјеву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дјева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дјева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата светом Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дјева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.| 

Read more: Ваведење Пресвете Богородице

Не радити или празновати

У последње време, нама свештеницима, често се поставља питање да ли се „ваља“ или „не ваља“ радити у недељу или у одређени црквени празник. И просто се подразумева да се то питање поставља из чистих хришћанских побуда. Једноставно, неко жели да буде хришћанин и по томе се он као такав препознаје. Међутим, код појединих људи хришћанство се свело на тај „нерад“ и тиме се чак и поносе.

Read more: Не радити или празноватиЖивећи у овој земљи, често на улици срећемо муслиманске жене са дугим хаљинама, марамама обмотанх глава, понекад и повијеног лица. Срећемо неретко и индусе са турбанима, амише у коњским запрегама који су у потпуности одбили савремени стил живота и препустили се природним вредностима. Неретко смо сведоци муслиманског клањања у сред бела дана на јавним местима, по ресторанима, на улицама и где год се они затекну јер је то време њиховог молитвеног обраћања богу. Е тако се и наша поједина браћа и сестре препознају у овом шароликом свету управо по нашем православном „нераду“. 

Read more: Не радити или празновати

Руске духовне приче: Како сејеш, тако ћеш и пожњети

Read more:  Руске духовне приче: Како сејеш, тако ћеш и пожњетиКада су га стигле године и здравље попустило, старац је одлучио да се пресели код сина, снаје и свог драгог четворогодишњег унука. Вид му је ослабио, руке су се тресле а ход постао несигуран.

Синовљева породица је увек заједно ручала, али дрхтаве дедине руке и слаб вид ометали су тај догађај. Грашак из кашике често је завршавао на поду, а млеко из чаше брзо је правило флеке на столњаку.

Read more: Руске духовне приче: Како сејеш, тако ћеш и пожњети

Лепоте Србије

Read more: Лепоте Србије

Read more: Лепоте Србије

Инструкције плаћање РУБ  
Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету