Рождество Пресвете Богородице

Рождество Пресвете Богородице

 b_800_600_0_00___images_RodjenjePresveteBogorodice.jpg              Стари су имали пословицу: “Што више у брда - ближе си Богу.” Строга лепота гора, јасни обриси стена на плавој позадини неба –као да је изнад земље преврнут кристално плави океан,по којем бескрајним непознатим путем плове облаци налик на санте леда или бродове с раширеним једрима,ова величанствена слика наводи човека на размишљање о вечности. Није случајно велики пророк Мојсије 40 година напасао стада у планинама, припремајући се молитвом и тиховањем за Синајску Теофанију, Богојављење.

               На гори Кармил људи показују пећину у којој је живео пророк Илија. Ту је блажени Јероним начинио свој бесмртни превод Светог Писма. У брдовитој Зајорданској путињи је живео највећи хришћански светац –пророк и Претеча Господњи Јован Крститељ.

               “Ако си монах иди у планину,” говорио јeпреподобни Арсеније Велики. Колевка самог монаштва, и старозаветног и новозаветног је на горама Синаја и Тиваиде, Либана и Мртвог мора. Лепота планина је посебна. Тамо нема онога што расејава поглед, што буди чулност, што у душу уноси буку и узнемиреност страсти. Планине су хијероглифи вечности. Планине су симбол љубави и чежње земље за бескрајним небеским пространствима. Планине, које се својим врховима уздижу до тиркизног океана неба су слика сједињења коначног с бесконачним.

               Град Назарет је смештен на планинској висоравни, у брдима, он као да је на длану земље подигнут увис. Његова лепота језадивљујућа –нежно- девичанска. Један познати оријенталиста, који је много година путовао по Блиском Истоку писао је да нигде није видео тако прекрасно пољско цвеће као у околини Назарета. Био је зачуђен како каменито планинско тле може у себи да скрива толико предивних боја, које се такмиче са сјајем рубина и бисера. Овде је расло нарочито много љиљана. Изгледало је да снежно бели звончићи цветова, који се њишу чак и од слабог дашка ветра испуњавају сву околину кристалним звуком звона, који не чује слух, већ срце...

               Назарет је град у којем се родила Дјева Марија. Назарет значи “изабран, издвојен”. То је градић који стоји по страни од караванских путева, од житних поља Палестине, од великих трговачких градова.Господ као да га је оградио од света, као да га је сакрио као бисер у дубину мора. Он се не помиње у Старом Завету, о њему ћути Јосиф Флавије. Тек неколико векова касније Назарет доспева на странице историјских књига.

               Овде се родила Дјева Марија, овде су прошле године детињства и младости Исуса Христа. Назарет је град Мајке Божије. Он не личи ни на нарцисе Саронских долина, ни на љиљане Јерусалима, али личи на цвет који је посвећен Мајци Божијој –крин, који као монах воли планине, тиховање и осамљеност.

               У Назарету су живели свети супружници –Јоаким и Ана. Јоаким је пореклом био из Јудиног колена, његов предак је био цар Давид, Ана је била из свештеничког Ароновог рода. У њиховој породици су сеспојили благослови царева-помазаника и првосвештеника.

               Они до позне старости нису имали деце. Код свих народа света деца су сматрана Божјим благословом. Рођење детета није било радост и празник само за родитеље, већ и за све рођаке и пријатеље. Породица у којој није било деце поредила се с кућом са угашеним огњиштем, где је уместо ватре само пепео, где је хладно и мрачно. Ако људи нису имали деце изгледало је да је њихова кућа осуђена на пропаст, и да ће се претворити у усамљени гроб, у којем неће пожелети да живе ни путници ни дошљаци као на месту које је Бог оставио.

               Неки сматрају да се у древном свету породични живот ценио више него девственост и целомудреност и да међу Јеврејима није било монаштва. Ипак, није тако. Монаштво је постојало увек, усва времена, код свих народа као неуништива потреба људске душе. У Палестини су постојале читаве монашке насеобине. У пустињама на стеновитим обалама Мртвог мора живели су јесеји, у другој пустињи, на југу, на планинама Синаја –терапеути. Аскети су били врло поштовани у народу и сматрани наследницима пророчких братстава. Њихов живот су описали Јосиф Флавије и Филон.

               Јоаким и Ана су се читавог живота молили да им Бог дарује дете. Њихов живот је био дуга молитва; тек када су већ били у позним годинама Господ им је даровао Кћерку. Зато се може рећи да је Дјева Марија плод молитве Својих родитеља. Светитељ Јован Златоуст пише: “Господ не испуњава молбу одмах учећи нас на тај начин постојаној усрдности (у молитви) и жели да ми и за стрпљење добијемо награду.” Јоаким и Ана су дали завет да ће своје Дете посветити Богу[1]. Живот Јоакима и Ане, рођење Дјеве Марије и године Њеног детињства су описане у Јеванђељу по Јакову –најстаријем сину Јосифа Заручника. Јеванђеље по Јакову је послужило као основа за црквено богослужењена празнике Пресвете Богородице.

               Није било и неће бити девојке, која би сијала таквом светошћу и чистотом као што је Дјева Марија. Смирење ју је учинило Кћерју Небеског Оца, чистота –Невестом Духа Светог, Параклита,љубав –Мајком Сина Божијег. Свети оцису Је од давнина називалиБогородицом. А коначно је ово име утврдиоIIIВасељенски Сабор у Ефесу.

               Постоје две врсте пророчанства: пророчанство кроз реч ипророчанство кроз радњу и слику. Свети оци у свештеној историји Старог Завета налазе праобразе и символе Дјеве Марије, Мајке Спаситеља и Месије. Међутим и Она Сама је слика духовног савршенства, и Она Сама је символ Цркве, чије се бивство састоји у вечном усавршавању душа, у њиховом вечном приближавању Богу. Своје поимање пророчанстава о Мајци Божијој Црква је оваплотила у химнама и канонима, који су сачињени у част Небеске Царице.

               Прво Божије обећање палом човечанству је било обећање да ће семе жене сатрти главу змије (1 Мојс. 3, 15). Дјева Марија је Мати Победника смрти и пакла.

               Дјева Марија се пореди сНојевим ковчегом. Међу разјареним таласима светског потопа плива ковчег чуван од странеПровиђења. Таласи га уздижу изнад узаврелог бездана,где су скривени врхови Хималаја и Арарата, бацају га у повлачење таласа као у провалију. У непрозирној тами ковчегакао да се зауставило само време, али људи знају да ковчег чува Божји благослов као невидљива рука. Овај ковчег је молитвени покров Мајке Божије; они који Је призивају у покајању спасиће се чак и ако су у најмрачнијим дубинама греха.

               Дјева Марија се поредисaНебеском лествицом, коју је у сну видео свети праотац и патријарх Јаков. Лествица се уздизала од земље ка небу, њоме су се пели и силазили Анђели. Дјева Марија је Мати Божија. Господ,Који је од Ње примио плот сишао је на Земљу. Молитве Дјеве Марије јесу духовна лествица којом ми усходимо ка Богу.

               Дјева Марија се пореди с чашом мане која се чувала у олтару старозаветног храма. Мана је небеска храна, образ Христа Спаситеља. Златна Чаша је праобраз Богомајке. У хришћанској литургици Евхаристије Чаша из које се хришћани причешћују је такође символ Дјеве Марије.

               Свети оци,који су написалисвоје коментаре за најтајанственију библијску књигу “Песму над песмама” сматрају да се овде под сликом Соломона подразумева Сам Бог, а под сликом Суламифе - Цркве, људска душа и Богомајка.

               Кад је Дјеви Марији било шест месеци мајка Ју је ставила на ноге и почела да учи да хода. Она није имала дадиљу, била је окружена непорочном децом како никаква нечистота не би дотакла најчистију душу. До треће године Дјева Марија је живелау Назарету, у кући Својих родитеља. Предање говори о необично проницљивом уму Детета. Када је напунила годину дана свети Јоаким је позвао у свој дом свештенике и левите као на највећи празник у свом животу. Рекао је да је одлучио да посвети Дете Богу, да Једа на служење у храм. После трпезе сваки свештеник је узимао Марију у руке и благословио Је. Када је Дјева напунила две године Јоаким јехтеода однесе своју Кћерку у храм, али је Ана замолила супруга да причека још годину дана како би Она могла Сама даиде из Назарета у Јерусалим.

               Од треће до тринаесте године Пресвета Дјева је живела у Јерусалимском храму. Њено послушање је било да правиодежде за свештенике и тканинза храм. Такође се бринула о ходочасницима за које је била саграђена просторија поред храма и често им је давала Свој дневни оброк. По црквеном предању завесу,која је затварала улаз у светињу над светињама (олтар старозаветног храма) сашила јеДјеваМарија Својим рукама.

               У Јерусалимском храму је Марија Богу дала завет девствености. У 13.години била је заручена са Својим даљим рођаком –осамдесетогодишњим старцем Јосифом Заручником, који је постао чувар Њене девствености, у суштини –други отац. После Спаситељевог Рођењау Витлејему Она је била принуђена да напусти Палестину заједно с Младенцем Исусом у пратњи праведног Јосифа и његовог најстаријег сина Јакова. Света породица се од Ирода крила у Египту; тек после смрти овог цара вратили су сеу Палестину и настанилиу граду у којем се Марија

родила –у Назарету.

               Кућа Јосифа Заручника се састојала од две просторије,које су биле исклесане у стени и налазиле се једна изнад друге, адо њих је водило камено степениште. У горњој соби је живела Дјева Марија. Доле, у малом дворишту налазила се радионица праведног Јосифа у којој се он бавио столарским занатом. Туму је помагао Исус Христос; по предању Спаситељ је често правио јарамове за упрезање бикова и ваге.

               Јарам је символички означавао закон Божји уз помоћкојегГоспод управља човеком. А вага Божанствену праведност и будућу награду или казну. Под јармом се такође подразумевају тешкоће и труд земаљског живота,који су по духовном закону потребни за наше спасење, а под вагом –награда или казна који нас очекују.

               Мати Божија је помагала старцу Јосифу у домаћинству, а у слободно време је ткала предиво и шила одећу. Из куће је излазила само до извора који је протицао недалеко од њихове куће. О празницима је света породица ишла у Јерусалимски храм.

               Када је Исус Христос напунио 29 година Јосиф Обручник је умро на Његовим рукама. Кадје Господ напунио 30 година Он и Његова Мајка су отишлииз Назарета.

               Дјева Марија се настанила у Капернауму, у кући апостола Петра. Овде, у овом граду,Господ се дуго задржавао у току последње три године Свог земаљског живота. Овде је учинио многа Своја чуда. За Капернаум је Господ рекао: И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти (Мт. 11, 23). Боравак Спаситеља у овом граду је његовим житељима који су се показаликаодуховно слепи видећи чуда Господа и глуви слушајући Његове проповеди послужио само на осуду.

               Господ каже: “Ко је близу Мене,близу ватре је.” Ватра даје светлост и топлоту, али такођеспаљује и претвара у пепео. Неколико векова касније од Капернаума су, као од Вавилона остале само развалине.

               После распећа и Васкрсења Спаситеља Дјева Марија је остала у Јерусалиму, у кући апостола Јована Богослова, Свог блиског рођака. Она је свега неколико пута напуштала Јерусалим. Богородица је на Кипру посетила светог Лазара којег је Господ васкрсао из мртвих и поклонила мујеепископски омофор,који је извезла Својим рукама.Црквено предање говори о томе да је за време овог путовања брод којим је пловила Дјева Марија пристао уз стеновите обале Атона и Богородица је казала: “Ово место нека буде Мој удео, који Ми је дао Син и Бог Мој! Нека почива Његова благодат на овом месту и на онима који овде живе с вером истрахопоштовањем и чувају заповести Сина и Бога Мог!”После неколико векова Атон су почели да насељавају монаси. Он се претворио у читаву “монашку државу”. По грчким законима,које је после пада Византије поштовала и турска држава мирјани нису имали права да се настањују на територији Атона, а женска нога није имала право да крочи на његову земљу. Ови закони важе и у савременој Грчкој.

               Дјева Марија је посетила Ефес, где су Јеванђеље проповедали свети апостол Јован Богослов и света равноапостолна Марија Магдалина. До сада у планинама у околини Ефеса људи показују кућицу у којој је живела Дјева Марија.

               Мајка Божија се спремала да посети Грузију, земљу у којој је по жребу требало да проповеда Јеванђеље. Међутим, Господ је заповедио Богородици да остане у Јерусалиму. Грузија је требало да се просвети проповеђу друге деве –равноапостолне Нине.

               Грузија и Атон -два удела Мајке Божије –су одавно повезани духовним везама. Иверска икона Мајке Божије се чува на Атону, Њена чудотворна копија је послата у Грузију као благослов атонских манастира.

               Црквено предање нам је сачувало лик Богородице. Она је била мало виша од средњег раста, лице Јој беше овално, коса –златаста, боје зреле пшенице, усне налик на процветалелатице руже, очи боје маслине, прсти нешто издужени.

               Свети свештеномученик Игњатије Антиохијски који је назван Богоносцем –оно дете које је Исус Христос узео на руке и казао: ако... не будете као дјеца, нећете ући у Царство Небеско (Мт. 18, 3), ученик апостола Павла и Јована –дајенамдрагоцено сведочанство о Дјеви Марији: “Многе наше жене,” пише антиохијски Светитељ Јовану Богослову, “желе да посете Пресвету Дјеву како би од Ње чуле многе и чудесне тајне. Код нас се о Њој пронела слава да је та Дјева иМати Божија испуњена благодаћу и свим добродетељима. Прича се да је у прогонима и несрећама увек весела; у оскудици и сиромаштву не тугује; на оне који Је вређају не само да се не гневи, већ им и добро чини; у изобиљу је кротка; према сиромашнима милостива. Чврсто штити веру против непријатеља и служи нашој још увек младој побожности као мудра Наставница и Учитељица свих верних за свако добро дело. Највише воли смирене, зато што је Сама пуна смирења према свима; и сви који се удостоје да Је виде, узносе јеу похвалама. Људи који су достојни потпуног поверења говоре да су у Марији, Мајци Исусовој, због Њене светости видљиво спојене анђеоска и људска природа.”

 

Архимандрит Рафаил (Карелин)

 


[1]Завет посвећивање детета Богу се састојао у томе што је дете довођено у храм, над њим је обављан нарочит ритуал и затим је дете васпитавано при храму, ишло је на богослужења и у току одређеног времена је обављало рзличите послове и послушања (поспремање просторија храма, шивење свештених одежди итд.) – прим.аут.

 

Инструкције плаћање РУБ  
Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png