Треба више мислити и мање говорити

Треба више мислити и мање говорити

 kajanje-posle-razgovora.jpg           Премудри Соломон је у једној од својих прича рекао: "Кад се много говори не може се избећи грех" (Прич. 10, 19). Овде се не ради само отоме да језик,који се не контролише обавезно чини грешке и лапсусе, већ и о нечем другом -многословље је пород гордости и незнања.

Горд човек је умно ограничен. За њега се сва мудрост света налази у његовој сопственој лобањи. Зато он сматра да је његова дужност да дарује и усрећи људе,који се налазе у његовој околини штедрим расипањем, разуме се, не злата, већ речи. Горд човек не може да замисли да се ван граница његовог малог и надменог разума простире необухватна област невидљивог и непознатог, као што се ван граница острвцета налази простор океана. Висока култура мисли долази до граница самоодрицања, не као скепса и агностицизам, већ као реално виђење својих могућности. Јер, што је човек културнији, тим опрезније користи речи, тим јасније види своју непостојаност и условност наших уопштавања и закључака, сву ограниченост и нетачност информација,које добијамо. Зато он прво мисли па тек онда говори. А пошто је теже мислити него говорити, за промишљање и претходну мислену проверу сопствених судова потребно је време. Због тога овакав човек у разговору прави паузу пре него што одговори и уопште више се труди да у разговору сазна нешто ново него да убеди у нешто другог човека.

           Гордом човеку изгледа да нема шта да сазна, он је сигуран у непогрешивост свог мишљења, негодује у души што се неко усуђује да му се супротстави и обично наставља да развија своју мисао, чак ни не трудећи се да схвати опонента, прекидајући га сваки час.

           Обично ови људи немају чврсту логику. Они ка њој не теже и чини им се да им њихова лична надмоћ даје право да говоре аутократски. Овде место логике заузима сигурност у сопствену правичност,која се емоционално изражава у неком театралном тону, тако да изгледа да човек декламује песму Брјусова «Асаргадон»: «Ја сам вођа земаљских царева и цар, Асаргадон. Ко може бити већи од мене? Ко ми може бити раван? И ево, стојим сам, опијен величином, ја сам вођа земаљских царева и цар – Асаргадон».

           За размишљање је, као што смо рекли, неопходно време, односно ћутање. Реч која је изречена пре времена личи на кисело грожђе,које не даје ништа друго осим комине. Зато се уочава парадокс -ко много размишља мало говори, ко мало размишља много прича. Један реч обрађује као метал. Други испушта речи као мехуре од сапунице –без икаквог труда,само ако имацевчицу и сапуницу. Реч уопштава. Што је већи број информација тим више времена је потребно за њихово уопштавање. А што човек мање зна мање има момената који га коче. Човек који много и стално говори постепено се одвикава од тога да размишља. Крилов има басну «Два бурета». Једно се по калдрми котрља тихо, зато што је до ивице пуно вина, а друго тутњи ударајући о камење зато што је празно. Ову басну брбљивци сматрају за личну увреду и у принципу нешто баш и не воле Крилова.

Још је Кант с иронијом говорио: «Највећи проналазак XIXвека је умеће човека да расуђује о књигама,које није прочитао.» Брбљивац може не само да расуђује о било чему, већ и да спори и доказује, потпуно се ослањајући на своју проницљивост. Ако му чињенице противрече тим горе по чињенице... Кажу да гроф Хвостов не само да је о свом трошку издавао дебеле зборнике својих песама, већ их је сам и куповао.

            Све што је велико одвија се у ћутању. Ћутање је свештени страх пред тајном. Религија као унутрашњи живот представља област тиховања. Међутим, чак је и у науци великим открићима претходило ћутање. Њутн и Кеплер су живели отшелнички. Мендељејев се по читаве недеље закључавао у стану и никога није примао. Ајнштајн је говорио да је своју теорију стварао пловећи сам у чамцу језером.

            Људи,који суживот проводили у дебатама и споровима у суштини ништа вредно нису створили. У најбољем случају могли су да постану епигони и популаризатори туђих мисли и идеја. Могу нам се као пример навести антички философи,који су се састајали ради разговора код атинског Акропоља или су организовали јавне расправе. Међутим, питагорејци и платоничари су се учили не само да говоре, већ и да ћуте. И више од тога, за питагорејце је трогодишње ћутање представљало обавезан услов за ступање у њихов савез.Паметан човек избегава свађу. Он схвата да су идеје аксиоматичне и да човек мора да буде унутрашње припремљен како би их примио. Мудар човек размишља о речима, а говорљив их сипа као песак из џака. Још је древни песник рекао: «Ударање бубња заглушава звуке флауте, а кукурикање петлова –песме славуја.» Нећемо прецизирати од чега је начињен бубањ, а од чега флаута...

             Многословље одузима снагу молитви, лишава мишљење усредсређености и концентрације, надима човекову душу. Често га непромишљене речи и подсмеси лишавају пријатеља. Многословље опустошава душу и, како кажу свети оци, благодат напушта таквог човека као што голуб одлеће из просторије у којој се пали пећ да не би испрљао своја крила у гарежи и пепелу. А губитак благодати је највећи губитак. Свети оци кажу: «Ћутање сабира, а речи расипају.» Ћутање је тајна будућег века. У ћутању се одвија човеков сусрет с Богом.

              Господ је рекао да ће људи дати одговор за сваку празну реч коју кажу (Мт. 12, 36), односно за сваку сувишну и празну реч, а колико у многословљу има злих и лажљивих речи! Зато ће човека на Страшном Суду разобличавати његове сопствене речи. Свети оци кажу: «Ћути о ономе што не знаш. Не тврди оно у шта ниси сигуран, а о ономе што знаш говори кратко. Чак је и мед укусан у малој количини, а у великој изазива мучнину.»

             Кад бисмо знали да нам се речи враћају, сликовито говорећи, као бачени бумеранг, имали бисмо на уму да човеку није дат само језик да говори, већ и усне, да задржавају бујицу речи. Није лако ћутати. Један од светаца је говорио: «Неколико година је потребночовеку да научи да говори, а ја неколико деценија учим да ћутим и још нисам до краја усвојио ову науку.»

Архимандрит Рафаил (Карелин)

Инструкције плаћање РУБ  
Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png