Свети Василије Острошки

Свети Василије Острошки

 СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ ЧУДОТВОРАЦ-Митрополитисточно-херцеговачки; чудотворац манастираОстрога, неуморан у подвизима молитвеи поста; велики светитељСрпске Православне црквекоме многи народ одлази на ходочашће са молитвама за оздрављење; угодник Божији чијим заступништвом се спасава свеколики народ; чудотворац чија чудеса се не могу избројати. Црквага слави 29. априла.

                        Житије

       Василије Острошки (на крштењу Стојан Јовановић) рођен је 28. децембра 1610. године, у сиромашној породици, од оца Петра и мајке Анастасије, у селу Мркоњић, Попово поље, Херцеговина. Од детињства је био испуњен љубављу према Цркви, а одликовао се и неопходним врлинама: смиреношћу и озбиљношћу. Ради школовања, родитељи су га одвели у најближи манастирЗавала (игумантог манастира био је његов стриц Серафим), где се учио мудростима Светог Писмаи Светих ОтацаЦркве. Када је одрастао, отишао је у манастир Тврдош(седиште Требињске Епархије, која је основана у време обнове Пећке Патријаршије, од стране ПатријархаМакарија Соколовића, 1557-1574), где је још више заволео монашкиживот и на крају примио монашки чин (име Василије добио је по Василију Великом).

       После примања ђаконскоги свештеничкогчина, Василије одлази у Црну Гору, код тадашњег Митрополитацетињског Мардарија, али убрзо долази до неслагања међу њима, због тога што је Мардарије био попустљив према унијатској пропаганди латинских јеретикакоју су по налогу архијеретика из Рима, проводили језуити. Како је отац Василије упорно скретао пажњу МитрополитуМардарију на опасност и погубност јеретичкепропаганде, покушавајући да му укаже како би проблем требало решавати, Митрополит, који није делио његову забринутост, временом почиње да шири неистине о њему. Народ, већ придобијен љубављу и бригом оца Василија, на то реагује прозвавши свог пастира - ревнитељем Православља.

       Због неслагања са немарношћу МитрополитаМардарија, Василије се враћа у манастир Тврдош, где наставља да узноси топле молитвеБогуи светитељимаза спасењесвога народа. Вративши се у Тврдош, кроз молитву и ревновање за народ, отац Василије се саживео са народом уморним од мухамеданског угњетавања. У тешким друштвеним околностима, сада већ са чином Архимандрита, обилазио је херцеговачка села, личним примером и ватреним сведочењем ширећи Христово Јеванђеље. Чувен широм земље, од мухамеданаца добија надимак „народни богомољац“, док су му потурице прижељкивале смрт.

       Будући да му је претила опасност од мухамеданаца, Василије креће на пут за ПравославнуРусију, одакле се вратио са прегрштом Црквенихкњига, свештених одеждии новцем који је раздељивао осиромашеним црквамаи народу, оснивајући нове народне школе у околини. Убрзо опет креће на пут и одлази на Свету Гору, до које је стигао задржавајући се успут у манастиримаМорачи, Ђурђевим Ступовимаи у Пећи. На Светој Гори се задржава годину дана, највећи део времена проводећи у манастиру Хиландар. Враћајући се у Србију, Василије свраћа код пећког ПатријархаПајсија Јањевца(1614-1647), који га хиротонише за Епископа(1638) и поставља за Митрополитатребињског, са седиштем у манастиру Тврдошу. Без обзира на опасности, он путује по Епархијии са великим пожртвовањем врши своју архипастирску службу. Главно оружје у његовом раду била је молитва, са којом је још тада чинио чудесна дела.

                             Манастир Острог

       Али, стање под мухамеданцима било је све теже. У то време, од њихове злочиначке руке пострада Митрополитисточно-херцеговачки Пајсије, а тадашњи српски Патријарху Пећи Гаврило Рајић(1648-1656) постави ЕпископаВасилија за Митрополитаове упражњене Епархије (о томе је Патријархнаписао Грамату, 27. новембра 1651. године, у манастиру Грачаница), са седиштем у Оногошту (данашњи Никшић). Одавде је МитрополитВасилије био принуђен да се удаљи, опет због смртне опасности која му је претила од мухамеданаца. Тако је нашао најпре једно скровити место у Пјешивцима, под планином Загарачом, али му старији људи из околине саветоваше да пређе у манастир Острог. О Острогу је светитељвећ био чуо и знао за његове подвижнике, особито за врлинског игуманаострошког, преподобног старца Исаију.

       Дошавши у свети манастир Острог, Свети Василије се најпре заустави у подножју Острошке планине, затим оде у Горњи Острог и настани се у пећини овог преподобног подвижника Исаије. Одатле је, живећи испоснички, управљао Митрополијомпуних 15 година. Ту је Василије настојао да окупи монахеи подвижнике, са којима је обновио црквуВаведења Пресвете Богородице, а подигао је и црквуЧасног и Животворног крста у Острошкој стени. Једном речи, МитрополитВасилије је настојао да се Острошка пећина претвори у прави манастир. Острог је у то време био и стециште бораца против мухамеданског зулума. Ту је често долазио и Бајо Николић Пивљанин.

       Пошто је у Острогу провео 15 година, Св. Василије се упокојио 29. априла 1671. године, у својој келијиизнад острошке испоснице, коју је у том часу обасјала необична светлост. Из стене поред које се упокојио, упркос томе што је била без имало земље, израсла је винова лоза. Одмах по упокојењу, на гробусветитеља дешавала су се многобројна чуда, која и данас не престају (због тога је и назван Св. Василије Острошки Чудотворац). Седам година по упокојењу, Свети Василије се три пута у сну јавио настојатељу манастираСветог Апостола Лукекод Никшића, игумануРафаилу, након чега му је отворен гроб. Пронађено је светитељево нетрулежно тело, које је замирисало на босиљак. Пренето је у црквуВаведења Пресвете Богородице на Острогу, где и данас почива и где га целивају бројни поклоници.

       Његове свете моштису неколико пута премештане и сакриване, од мухамеданаца и других непријатеља. Тако, први пут су острошки калуђериморали да скривају моштиСветог Василија 1714. године, када је Нуман-паша Ћуприлић харао по Црној Гори. Монасису тада закопали Светитељевемоштиниже манастирапокрај реке Зете. Иако је река плавила то почивалиште светог, вода која је плавила земљиште није се дотакла ни ковчега ни тела. Други пут то беше у време опсаде манастира Острога од стране Омер-паше у зиму 1852. године. Омер-паша је тада опколио Црногорце у Горњем манастиру и опсада је трајала девет дана. Свега тридесет Црногораца, на челу са великим војводом Мирком Петровићем, оцем црногорског краља Николе, бранили су манастирод мухамеданаца. Када су најзад, уз помоћ Светог Василија, одбили нападе, отслужилису благодарење Богу, Пресветој Богородиции Светом Василију у црквиСветог Ваведења. А онда Црногорци узеше са собом Светитељаи понеше га са собом на Цетиње, и положише га у црквуРождества Пресвете Богородице, покрај моштијуСветог Петра Цетињског. Мошти Светог Василија остадоше на Цетињу до пролећа 1853. године , када су опет враћене у Острог. У том рату манастир Острогби опљачкан и попаљен од мухамеданаца, а многе драгоцености острошке, као и документа из доба Светитељевог, нестадоше и пропадоше. Трећи пут су моштисклањане из Острога у рату 1876-1877. године, и то опет на Цетиње, где остадоше око годину дана. Са великом свечаношћу враћене су у Острог 1878. године. 1942. године, приликом бомбардовања Острога, монасису из страха да гранате не поруше црквуу којој Светитељпочива, пренели његово свето телоу малу пећину у стени, иза манастирских конака. Гранате су падале око манастира, али му никакву штету нису нанеле.

       Службуи житије Светитељу саставио је један од поклоника, последњи Патријархсрпски у Пећи, Василије Бркић – Јовановић(1763-1765. године, упокојио се 1772. године) који се беше склонио у Острог од мухамеданског прогона. АкатистСветитељу је 1947. године, саставио презвитерВасилије, боравећи покрај свечевог кивота.

 

       Поштовање нашег народа према овом Божијем угоднику огледа се и у подизању у његову част многобројних храмовау земљи и иностранству. Особито је диван храмподигнут њему у његовом граду Оногошту - Никшићу. Године 1935. отворена је у Београду болница под именом Светог Василија Острошког; у цркви Св. цара Константина и Јеленена Вождовцу чува се данас његов свети омофор

Инструкције плаћање РУБ  
Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png