Томина недеља

Томина недеља

ЈАВЉАЊЕ ВАСКРСЛОГ ГОСПОДА ЈЕДАНАЕСТОРИЦИ

УЧЕНИКА ОСМОГ ДАНА ПО ВАСКРСЕЊУ И РАСЕЈАВАЊЕ

ТОМИНОГ НЕВЕРОВАЊА (Јн. 20, 24-31)

Јеванђелиста Јован примећује да при првом јављању Господа свим Његовим ученицима који су се заједно окупили није био присутан апостол Тома, звани Близанац или Дидим (на грчком језику). Како се види из Јеванђеља, карактер овог апостола се одликовао конзерватизмом који је прелазио у тврдоглавост, а који је својствен људима једноставних, али чврсто формираних схватања. Још када је Господ ишао у Јудеју да васкрсне Лазара, Тома је изнео убеђење да од тог путовања неће испасти ништа добро: „Хајдемо и ми да помремо с Њим“ (Јн. 11, 16). Када је Господ у Својој опроштајној беседи рекао ученицима:„куда Ја идем знате, и пут знате“,Тома је и овде почео да противуречи: „Не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?“ (Јн. 14, 5). Зато је на Тому крсна смрт Учитеља изазвала нарочито мучан, депримирајући утисак: он као да се учврстио у убеђењу да је Његов губитак неповратан. Његова депресија је била толико велика да он чак није ни био са осталим ученицима на дан васкрсења: он је, очигледно, одлучио да више нема потребе да буду заједно, пошто је све завршено, све се растурило и сада сваки од ученика треба, као раније, да води свој засебан, самосталан живот. И гле, сусревши друге ученике, он одједном чује од њих: „Видели смо Господа“. Потпуно у складу са својим карактером, он оштро и одлучно одбија да верује њиховим речима. Сматрајући да је васкрсење Његовог Учитеља немогуће, он изјављује да би поверовао у то само тада, ако би не само видео својим очима, већ и опипао својим рукама ране од клинова на рукама и ногама Господа и Његова ребра, прободена копљем. „И не метнем руку своју у ребра Његова“ - из ових Томиних речи се види да је рана коју је Господу нанео војник била веома дубока.

       Након осам дана после првог Господњег јављања десеторици ученика, Господ се поново јавио „кад беху врата затворена“, вероватно у истој тој кући. Овог пута је и Тома био с њима. Можда је под утицајем разговора са другим ученицима упорно неверовање почело да га напушта, и његова душа је мало по мало поново постала пријемчива за веру. Ставши, као и први пут, потпуно неочекивано међу Своје ученике и давши им мир, Господ се обратио Томи: „Пружи прст свој амо и види руке Моје…“ На Томине сумње Господ одговара његовим сопственим речима, којима је он условљавао своју веру у Његово васкрсење. Разуме се да је само то што је Господ знао његове сумње морало да запрепасти Тому. Господ је уз то додао: „И не буди неверан, него веран“, тј.: налазиш се у пресудном положају: пред тобом су сада само два пута – пут потпуне вере или пут тврдоглаве духовне окорелости. У Јеванђељу није речено да ли је заиста Тома опипао Господње ране – може се претпоставити да јесте – али у сваком случају, вера се разгорела у њему снажним пламеном, и он је узвикнуо: „Господ мој и Бог мој!“ Овим речима Тома је исповедио не само веру у Христово Васкрсење, већ и веру у Његово Божанство.

       Међутим, та вера се ипак заснивала на чулном уверавању, и зато Господ, као поуку Томи, открива осталим апостолима и свим људима у сва будућа времена виши пут ка вери, називајући блаженима оне који не долазе до вере оваквим чулним путем, како је до ње дошао Тома: „Блажени који не видеше а вероваше“. И раније је Господ више пута давао предност оној вери која се не заснива на чуду него на речи /…/

       Господ назива блаженима оне који долазе до вере само веровањем у сведочанство речи, поверењем у Христову науку. То је најбољи пут вере.

Архиепископ Аверкије – Приручник за изучавање Св. Писма Новог Завеta

Инструкције плаћање РУБ  
Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png