ШЕСТА СЕДМИЦА ВЕЛИКОГ ПОСТА ЛАЗАРЕВА СУБОТА И ЦВЕТИ

ШЕСТА СЕДМИЦА ВЕЛИКОГ ПОСТА

ЛАЗАРЕВА СУБОТА И ЦВЕТИ

На путу у Витанију и Јерусалим

А Исус на шест дана пре Пасхе дође у Витанију где беше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих. Онде му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар беше један од оних што сеђаху са њим за трпезом. А Марија узевши литру правога нардова скупоценога мириса помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намераваше издати: Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима? А ово не рече што му беше стало до сиромаха, него што беше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу. А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба; Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију; Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вероваху у Исуса.

Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев! А Исус нашавши магаре уседе на њега, као што је писано: Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази седећи на магарету. Али ово не разумеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сетише да ово беше за њега писано, и да му ово учинише. А сведочаше народ који беше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих. Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.

 (Свето Јеванђеље по Јовану 12, 1-18)

Шеста, и последња недеља Великог поста зове се „Врбица (недеља палми). Током шест дана који претходе Лазаревој суботи и Врбици, кроз литургију Цркве, следимо за Христом од оног момента када је објавио смрт свога пријатеља и затим кренуо на пут за Витанију и Јерусалим. У недељу увече, на вечерњи, дата је тема и тон за целу седмицу:

„Отпочињући са ревношћу шесту недељу поста и објављујући празник палми принећемо химне Господу који долази у Јерусалим у божанској слави и сили да би смрћу усмртио смрт". Центар пажње је Лазар - његова болест, његова смрт, туга рођака и Христово реаговање на све ово.

Тако, у понедељак ми слушамо:
„Данас је болест Лазарева саопштена Христу
док је ходао с друге стране Јордана ..."
У уторак:
„Јуче и данас је Лазар болестан".
У среду:
„Данас је мртви Лазар сахрањен и његови рођаци плачу ..."
У четвртак:
„Лазар је мртав већ два дана..."
Најзад, у петак
„Изјутра дође Христос ..."да васкрсне мртвог брата (Марте и Марије).

Цела седмица је прошла у духовном медитирању о предстојећем сусрету Христа и смрти - најпре у лицу његовог пријатеља Лазара, а затим Христовој сопственој смрти. Она представља приближавање онога „Христовог часа" о коме је Он тако често говорио и према коме је било усредсређено целокупно Његово земаљско служење.

Лазарево васкрсење, дивна прослава те јединствене суботе, је изнад поста. У петак, који јој претходи, певамо „...пошто се испунило назидавајућих четрдесет дана...", а изражено литургичким терминима Лазарева субота и Цветна недеља су „почетак Крста". Међутим последња седмица Великог поста - непрестано предславље - ових дана је последње откровење значења Великог поста. Рекли смо  да је Велики пост припрема за Васкрс.

Најзад, за време ове последње седмице припрема, почиње славље мистерије. Напор поста нас је учинио способним да оставимо по страни што је упорно помрачивало централни предмет наше вере, наде и радости. Ма како било и само се време приближава своме крају. И оно се сада више не мери нашим преокупацијама и бригама, већ оним што се дешава на путу за Витанију, и даље, за Јерусалим. И још једном, све ово није теоретисање. За свакога који је окусио истинити литургиски живот - макар једном па и непотпуно - готово да је очигледно да од овог момента ми чујемо „Радуј се, Витанијо, кућо Лазарева", па онда, „... сутра долази Христос", спољашњи свет постаје помало нереалан и човек скоро доживљава бол када долази са њим у неопходни свакодневни контакт. То што се дешава у цркви, у службама кроз које из дана у дан, схватамо шта значи очекивати и зашто је Хришћанство, изнад свега другог, очекивање и припрема, па када дође петак увече када певамо „пошто се завршило четрдесет дана душевног усавршавања..." ми, не само да смо испунили годишњу хришћанску „обавезу него смо спремни да узмемо као своје речи које ћемо певати следећег дана: „О, смрти, Христос те је већ у Лазару уништио! Аде, где је твоја победа...?                                    

 

Лазарева субота и Цвети

На дан Лазареве суботе се у православним храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.

Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано облачесвоју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену,уцркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата,а венчиће на глави. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.

Следећег дана Христос улази у Јерусалим дочекан од деце и светине (светине јер су исти они само пар дана касније узвикивали „распни га, распни!“) поздравом „Осана!“. Овим поздравом Јевреји су се обраћали само цару, а Христос и јесте био Цар, Цар Мира и Правде. Његово Царство је Вечно Царство које је Он објавио овде на земљи. Оно је другачије од свих царстава која су постојала, сада постоје и која ће постојати. Христос нас је све позвао у ово Царство, Царство у којем нема силе, оружја, разарања и смрти, већ Љубав и Вечност. На Цвети постајемо свесни да после свечанаог уласка преко палминих грана, које је народ бацао под ноге Христове, Христос креће путем страдања и смрти. После смрти иде радост Васкрсења, радост победе Живота над смрћу, у којем је смисао и циљ Лазареве суботе и Цвети.

„ … Зато и ми као она деца носећи победе знаке, теби победитељу смрти кличемо, осана на висинама, благословен који долази у име Господње!“ (тропар празника).

 

 

Инструкције плаћање РУБ  
Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png