Свети Николај Мирликијски Чудотворац

Свети Николај Мирликијски Чудотворац

Овај велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом, родио се у земљи Ликији у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Беше то благословено дете од самог рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови. Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету. 

Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру "Нови Сион". Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: "Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан". Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији.  Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство. Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији, те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из његовог лица сијала је светлост.

У старости се разболе и упокоји се у Господу 6. односно  19. Децембра по новом Грегоријанском календару343. године.Сахрањен је у саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од шест векова а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са реке Дон чиме се објашњава зашто је свети Никола толико поштован код Срба. Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију, мошти светога Николе су 1096. прокријумчарене из Мира у Бари у Италији и положене у Цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву светом Николи. Овом храму је доцније српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и читаву цркву украсио сребром у знак захвалности јер му је, како је сматрао, свети Никола повратио вид.

Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји насукане и изгубљенебродове,те се сматра заштитником морепловаца. На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу. Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.

Свети Никола се сматра заштитником: деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште... Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. Исти мотив се везује и за Божић Бату.

                  „ЗИМСКИ“ И „ЛЕТЊИ“ СВЕТИ НИКОЛА

Свети Никола „зимски“празнује се 19. децембра по грегоријанском календару у знак сећања на дан свечевогупокојења.  Они који  Светог Николу славе као крсну славу, обично славе овај дан, у народу познат као Никољдан.         „Летњи“ Свети Никола  слави се 9. односно 22. маја, када су светитељеве мошти пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари у Италији. То је за многе породице мала слава или преслава.
У народу се зове Млади свети Никола, Летњи свети Никола, Николице ...

Тропар (глас 4):

Правило вјери, и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатаја, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

ЧУДА СВЕТОГ НИКОЛЕ

ПОМОЋ СВЕТОГ НИКОЛЕ  је брза и зачуђујућа. Он је и строг и милостив, истовремено. Из ћошка где гори кандило, он пажљиво посматра обичног човека и богаташа. У сваком храму постоји његова икона и чак ако никога више од светитеља не знамо, видећи светитеља Николаја, одмах се у храму осећамо као код куће. Једно од хиљаду чуда бих желео да вам препричам.Тај догађај је описан код С. Нилуса у једној од његових књига. Тамо се радило о лопову који је имао сујеверну љубав ка Угоднику Божијем Николају и сваки пут идући у крађу, палио је свећу светитељу. Не смејте се овом лопову, браћо. То се само са стране чини да је глупост очигледна. При погледу изнутра оштрина се губи, јер и сами често радимо нешто не примећујући изопаченост наших поступака. Тако је лопов запалио свећу за светитеља и молио га за помоћ у крађи. Дуго му је све ишло од руке и он је успех приписивао помоћи светитеља Николаја. Онда је једанпут тај, на посебан начин „благочестив“ лопов, био примећен за време крађе. Код простих људи нема пуно приче. Грешника којег су ухватили у греху туку, а често и убијају. Мушкарци су појурили за несрећником. Смрт му се приближила и дисала му за вратом. Бежећи од прогонитеља, он је иза села угледао угинулог коња. Труп је већ дуго лежао на земљи, а из попуцале утробе текао је гној. Црви су пузили по телу животиње, а ваздух се осећао на смрад трулеж. Но, страх од смрти је јачи од сваког гнушања. И тако се лопов увукао у загнојену утробу и тамо се сакрио међу смрдљивом унутрашношћу. Прогонитељима није могло ни на памет пасти, да је лопов у стању да се сакрије у труп. Прошавши около и изгаламивши се, они су отишли кућама. А наш „срећник“, умирући од смрада, био је раскинут између страха од казне и жеље да удахне свеж ваздух.И ево, њему једва живоме од страха и смрада, јавља се светитељ Николај. „Како ти је овде“, пита га светитељ? „Оче Николаје, једва дишем од смрада“, одговара несрећник! На то му светитељ одговара: „Ето, тако мени смрде твоје свеће“.
Сви коментари би били сувишни. Морал је на површини. Молитва грешника смрди, а не благоухаје. Потребно је не само молитисе, него и свој живот исправљати по мери својих могућности. Да ли је тако? Тако је. Али то су само површни закључци. Имамо овде и дубљу поуку. И као што је говорио један од књижевних јунака: „Да, да то је то, али није то“!
Светитељ Николај је опет спасао грешника! Молитва је можда и смрдела, али је до светитеља долазила, и у потребно време светитељ Николај се сетио грешника. Нека моја свећа данас и смрди, нека она још дуго смрди (јер смрад брзо не исчезава), али ја ћу је, без обзира, палити.
Нећеш се за једну годину научити да молиш чисто и врело, као што свећа гори. Молити се, тако да би то било Богу пријатно, тако као што нама кадионице миришу, јесте посао за читавог живота. И радујем се што Господ казни, а после се сажали. А светитељи су у томе Богу слични.
Или, ево још један догађај. Догодило се то у Кијеву приликом немачке окупације. У једној породици умире мајка. Остаје троје деце, све мање од мањега, а отац на фронту. Деца полажу маму на сто. Шта даље да раде не знају. Немају рођака, нема ко да им помогне, а знала су само да покојницима треба читати псалме. Псалтир нису имали па су узели акатист светитељу Николају, стали поред маминих ногу и почели: „Радуј се, сместилиште великих врлина! Радуј се, достојни сабеседниче Анђела! Радуј се, добри наставниче људи“! Наравно, нема ту никакве радости. Само страх и туга. Али они читају и даље и долазе до речи: „Радуј се, разрешење невиних од уза! Радуј се, оживљење мртваца!“ И на овим речима - Свет! Свет! Свет! - мама је отворила очи и села. Угодник се сажалио. Сажалио се на дечије сузе.светитеља Николаја је складан и јасан нашој души. Светитељ о себи није оставио никакве књиге, но, наш народ више верује испуњеном делу него изреченој речи. Светитељ Николај воли убоге, а наша готово читава историја јесте историја сиромаштва, простоте и беде. Када су италијани украли свето тело и однели га себи, код нас се појавио празник „летњи светитељ Николај“. Грци га до данас не признају, а наши преци су, ипак, тај празник на посебан начин осмислили.
Стари су причали да су једном сишли са небеса светитељ Николај и светитељ Касијан земљу да посећују, да можда некоме помогну. Гледају они а човек са воловским колима упао у дубоку бару. „Хајдемо, - говори светитељ Николај, светом Касијану, - да помогнемо човеку“. А свети Касијан му говори: „Не бих желео ризу рајску да прљам“. И светитељ Николај је ушао сам у блато и изгурао кола. А Господ се смиловао на такво човекољубље и дао је светитељу Николају два празника у години - лети и зими а светом Касијану једанпут у четири године - 29. фебруара.  У суштини, Свето Писмо и дан данас лоше познајемо, а неучтивости и неотесаности нам не мањка. Чак можемо делити. Али, ако наш човек види икону светитеља Николаја Угодника, одмах ће спојити три прста и прекрстити се. Рећи ће: „Радуј се Николаје, велики чудотворче“, - а светитељ Николај ће са небеса одговорити: „И ти не тугуј, слуго Божији. Прослављај Господа Сведржитеља и речју и делом“.
Много светитеља је било на земљи, много ће их још бити. Но ми смо тако привезани за светитеља Николаја Чудотворца, као да не живимо у нашој земљи него у Малој Азији и не у епохи интернета него у 4. веку у епохи Првог Васељеског Сабора. И то је чак до суза задивљујуће.
           

Извор: «Православный информационно-аналитический портал "Москва - Третий Рим".»

Инструкције плаћање РУБ  
Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png