34. Недеља по Духовима

34. Недеља по Духовима

Јеванђеље по Јовану зач. 36 (10, 9-16)

Oпште јеванђеље светитељу

Ја сам врата; ако ко уђе кроза Ме спашће се,, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље. Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце. А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају. Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

"Ја сам врата; ако ко уђе кроза Ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. "Ја сам врата, ко уђе кроза ме, спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи". Значи: Богочовек је за људско биће: врата у бесмртност, и сама бесмртност, и храна бесмртности. Јер Он је Спаситељ: спасава од греха, смрти и ђавола; и то спасава својом Богочовечанском личношћу, зато и на челу свих његових речи стоји: "Ја - сам врата". Све што људско не уђе у Њега, остаје у смрти и греху, умире стално кроз грехе и сурвава се у вечно царство зла и греха: пакао. Ван Богочовека нема врата бесмртности за људско биће; само Њиме човек се спасава. Да, Њиме: свиме што је Он и што је Његово = Свето Еванђеље, Црква. У њима су све силе и сва средства којима људи савлађују грех, смрт и ђавола. А Он - увек у свему томе целокупном својом Богочовечанском личношћу. До појаве Богочовека на земљи, овај наш свет земаљски био је без врата тамница смрти; Он је прва врата из ње у бесмртност. Али је целокупно спасење условљено и ограђено Њиме, Његовом Богочовечанском Личношћу: "Ко уђе кроза ме = мноме - спашће се". Свуда и свему: Богочовек, Богочовек, Богочовек. Спасење = мноме. Спаситељем - спасење.

У подвигу спасења је и права, безгранична слобода човекова: "и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи"; кроз спасење од греха и ђавола и смрти расте слобода, бесмртна и безгранична. Јер грех и јесте оков који поробљава људско биће злу, смрти и ђаволу. При томе свему човекова личност остаје нетакнута и "расте растом Божјим" - "у човека савршена, у меру раста висине Христове" (Еф. 4,13; Кол. 2,19): јер нема ни греха ни смрти да је спутава, ограничава, сужава. "Пашу ће наћи": све чиме се храни боголика душа човекова и богочежњиво биће његово; све што служи као бесмртна храна за бесмртно биће човеково. А та "паша"? - вечна божанска Истина, и Правда, и Љубав, и Доброта, и Мудрост, и Милост, и сва остала божанкжа савршенства; на земљи: Еванђеље = Црква: свете тајне, свете божанске силе и свете врлине. То је "паша" које увек има у непотрошивом изобиљу у Богочовеку=Цркви=Еванђељу.

Због свега тога - Богочовек једини истински вођ рода људског. Вођ који изводи људе из смрти и уводи у бесмртност. Отуда, само Спаситељ - Вођа. И остали христоносци. Сви они воде људе у бесмртност и живот вечни.

 "Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу."У чему разлика између Спаситеља као Вођа и осталих "вођа" рода људског. Они: "лупежи и разбојници"; "а лупеж не долази ни за шта друго него да украде и убије и погуби", док Спас дошао: "да имају живот, и то у изобиљу имају". "Лупежи" убијају својим учењима, лажима, наукама, културама све што је бесмртно у људима, краду све шгго је божанско и вечно у њима ("краде посејано у срцу", Мт. 13,19), и уништава све што је трајније од смрти, - чиме све то чини? Грехом и учењима који им одобравају грех, и не признају грех.

А грех је главни убица човеков: убија душу у човеку, и баца је у пакао; а са душом - убија итело; и обоје осуђује иа вечне муке у паклу (Мт. 10,28). Само Богочовек даје људима "живот у изобиљу" = вечни живот, који никаква смрт, никакав грех, никакав лупеж и разбојник, не може ни украсти, ни убити, ни уништити.

 "Ја сам пастир добри. Пастир добри живот Свој полаже за овце. "Ко је онда у правом смислу добротвор рода људског; ко истински добар? Само Богочовек, јер спасава човка од свих смрти и даје му живот вечни; то - вечно добро, које никакав лупеж украсти не може. Зато је Спаситељ једини и имао право да изјави смело: "Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце": пастир добри води на пашу бесмртносга људе, те овце бесмртности, које вуци смрти (а то: греси и страсти) растржу, грабе и кољу. Добар је пастир рода људског уистини само онај који спасава људе од смрти и даје им и осигурава им једино истинско добро: живот вечни. А са Њим и у Њему - бесмртност душе и личности. "Душу своју полаже за овце". Пастир добри; и положио је, жртвовао на крсту, ишао у чељусти и утробу смрти, да би својом богочовечанском смрћу, тј. својом божанском ипостасном силом, сатро смрт. А кроза све то и из свега тога струји и зрачи једно: бескрајно човекољубље Христово, бескрајна љубав божанска. То је оно чиме Богочовек води људе: љубављу их придобија за живот вечни, и води из смрти у живот. У томе се и састоји истинска доброта Доброг Пастира: све љубављу и за љубав; ништа ни силом, ни грехом, ни смрћу.

"А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце, и бјежи; и вук разграби овце и распуди их. А најамник бјеши, јер је најамник и не мари за овце. "Најамник ко? Прво: њему овце нису своје - јер није ни њихов Творац, ни њихов Промислитељ, ни њихов Спаситељ; због свега тога он и није пастир овцама, тј. људима, не води их на пашу бесмртности, нити има такву пашу; друго: најамник у опасностима напушта овце и бежи: "види вука где иде, и оставља овце, и бежи": а вук је сваки грех, свака смрт, свако лажно учење, сваки маскирани или разголићени порок, свака страст; вук је све што није христовско, еванђелско, све што не води и не приводи Христу, већ одводи од Њега или води против Њега; све то разбија род људски, распућује, и у смрти пакао уваљује: "и вук разграби овце и распуди их". Најамник пак тиме је најамник што "не мари за овце". А за кога мари? Само за себе. Вук = сваки саможивац, сваки самољубац.

Јер нико и ништа тако не подивља и не покурјачи човека као самољубље, као саможивост. Знаш ли ко претвара људско биће у пустош и пустињу? Самољубље, саможивост. Ако ниси видео вука, ето то је најкрволочнији и најсвирепији вук. А саможивци, самољупци су сви који не воде ни себе ни друге Еванђељу Христоовом. Али једно је сигурно: увек одводе и себе, и оне које воде, у - смрт, у робовање греху, неправди, лажи. А кроза њих у - робовање смрти.

"Ја сам пастир добри и познајем Своје, и моје Мене познају. Као што Отац познаје Мене и Ја Оца; и живот Свој полажем за овце." "Пастир добри" је свим Својим бићем, свом Својом Истином, Правдом, Љубављу, Божанством отворен Својима, познат Својима; кроз све то они Њега знају и познају; Он нити мистифицира, нити скрива себе од њих; пуноћом Божанства свог, Он живи јавно међу њима и са њима; претворивши у своје Његово Еванђеље они су Му постали своји; ородивши се са Њим духовно помоћу светих врлина. Он их зна као Своје, јер живе оним шго је Његово и од Њега. Помоћу Његовог они знају Њега: живећи Његовом Добротом, Истином, Љубављу, Правдом, они су познали Њега, познали да је Бог и Спаситељ, јер само Бог може имати и људима давати такву божанску Истину, такву божанску Правду, и Љубав и Доброту. Свака од њих, доживљује ли је човек, претвара се у једно духовно чуло, којим христољубац упознаје Христа као Бога и Спаситеља. "Пастир добри" је тиме добар што увек, у свима опасностима свих времена: "душу своју полаже за овце": ту сам место оваца и из оваца бори се са свима вуцима који насрћу на овце Његове.

У томе је и Његова победа што се Он - Свепобедни Спаситељ и Бог бори из њих и за њих са свима непријатељима њиховим, са свима вуцима: смрћу, грехом, ђаволом, оваким злом. И они "помоћу Њега који нас љуби" (Рм. 8,37). "Пастир добри" је вечан, и доброта Његова вечна, и љубав - вечна, зато је и победа Његова вечна. Само се вечном божанском Добротом истински пастирује, истински постаје вођ људи, и истински воде људи. Свако друго средство претвара "вођу" у најамника, коме људи заиста нису своји, нити је он свој људима. Такви пастири добри, такви истински вођи рода људског су Светитељи: они сами живе вечном божанском Добротом Христовом, и њиме владају над људима, њиме их и воде из смрти у бесмртност и Живот вечни. Зато је ово Еванђеље - Њихово Еванђеље по преимућству; стога се и чита о Њиховим празницима.

 "И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас Мој, и биће једно стадо и један пастир." Сви су људи, по своме логосном пореклу, овце Богочовека Христа. Истина, многе су од њих залутале: у греху, лажи, смрти, незнабоштву, безбоштву, богоборству. Бсхг Логос је и постао човек, да би као човек, пронашао све залутале овце, вратио их из греха и смрти у свој тор бесмртности и еванђелског живота. И тако повратио првобитно предгреховно и досмртно стање: једно стадо и Један Пастир. Овако: многа стада и многи најамници; а каткад по нека сама овца чини стадо за себе. Чланови ту, на земљи: да их све Еванђељем сабере у једно стадо, Његово стадо, где ће Он бити Једини Пастир. То већ донекле остварено у Цркви: ту сви чланови повезани и срасли у једно Тело - Богочовеково Тело, под једном Главом: Богочовековом.

Шта је то што људе раздваја, разбија, разједињује? Грех. Он разбио људску природу, која је до грехопада била једна, у свима људима једна. До тог јединства она долази понова у Богочовечанском Телу Христовом: Цркви. Ту сваки члан осећа себе једним са свима осталим члановима, и осећа то јединство излечене од греха, исцељене природе људске. Сваки је присутан у свима, и сви у свакоме, по једној свеживотворној богочовечанској сили која и држи у свејединству живом цео организам Цркве. У Цркви се уствари врши реинтеграција људске природе, људског самоосећања и самоса знања, те сваки искрени члан осећа себе као све и све као себе, и сматра све као себе и себе као све.

 Ава Јустин Ћелијски

 


Инструкције плаћање РУБ  

Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png