33. Недеља по Духовима

33. Недеља по Духовима

Јеванђеље по Матеју 8 (4,12-17)

А када чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју. И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим, да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи: Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка; Народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија. Од тада поче Исус проповиједати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. 

А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју. И оставивши Назарет дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим. Исус одлази како би нас научио да се (непотребно) не излажемо опасностима. А одлази у Галилеју, земљу "палих", јер су незнабошци, који су тамо живели, пали у грех. Настањује се у Капернауму, који у преводу значи "дом утехе" јер је Христос сишао с неба да би од незнабожачких народа начинио дом Духа Утешитеља - (Цркву). Завулон значи "ноћни", а Нефталим "ширина". Тако је и живот незнабожаца био мрачан и широк, јер нису ишли уским путем, него путем који води у пропаст.

Да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи: Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка; Народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија."Светлост велика" је Еванђеље. И (старозаветни) Закон је такође био светлост, али мала. "Сена смрти" је грех, јер је грех слика и прилика смрти. Као што смрт обузима тело, тако и грех обузима душу. Светлост нам је засијала, не зато што смо је тражили, већ нам се она сама јавила као да нас је прогонила.

Од тада поче Исус проповиједати и говорити. Исус је почео да проповеда онда када је Јован затворен у тамницу, јер је чекао да Јован први посведочи о Њему и да Му припреми пут којим је имао ићи, онако како то слуге чине за своје господаре. Будући једнак Оцу, Господ је такође имао свога пророка, Јована, као што је Његов Отац и Бог имао пророке пре Јована, иако су сви они, у ствари, били заједнички пророци и Оца и Сина.

Покајте се, јер се приближило Царство небеско. Царство небеско је сам Христос, али исто тако и врлински живот. Када неко живи као анђео на земљи, зар тада није небески човек? Зато је Царство небеско у свакоме од нас када живимо као анђели. 

Св. Теофилакт Охритски

 

Јеванђеље по Јовану 3 (1,29-34)

А сутрадан видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета! Ово је онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше. И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом. И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему то је онај који крштава Духом Светим. И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији.

А сутрадан видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета!" Какво је узбуђење и усхићење морао осећати свети Крститељ, свестан свегрешности и свесмртности људске, гледајући Исуса где долази к њему. На свима људима, од првог до последњег, он је видео само грех, грех, грех, и само смрт, смрт, смрт, а ево Исуса, ево човека, ево првог човека у роду људоком у коме нема ни греха ни смрти, ни грешног, ни смртног. Али Претеча види да је баш тај безгрешни Исус који узима на Себе грех света: "Гле, Јагње Божје које узима на себе грех света" (ст. 29): "грех света" - сав грех, тај један једини свеобухватни грех света, из кога се изводе и на који се своде ови греси света.

Свети Златоуст блатовести: Сви су пророци и апостоли проповедали Христа у Његовом отсуству: једни - до Његовог доласка у телу, други - по Његовом вазнесењу; једини Јован је проповедао о Њему у Његовом присуству. Стога се он и назива пријатељем Женика што је онједини присуствовао на свадби; он је све то устројио и обавио; он је поставио почетак томе. "И угледавши Исуса где иде к њему, рече: Гле, Јагње Божије, које узима на себе грех света". Он говори то показујући да сведочи не само главом него и очима. Он се дивио Христу у радости и усхићењу; показује свима и дар са којим је Христос дошао и начин искупљења. Реч "јагње" означава и једно и друго. Јер Јован није рекао: који ће узети, или који је узео грехе света, него: који узима грех света, и тиме показао да Христос чини то свагда. У самој ствари, Он је примио на Себе грех света не само онда када је пострадао, него и од тога времена па све до сада узима на Себе грехе, не тако као да је свагда био распињан. Он је једном принео жртву за грехе, и том једном жртвом Он свагда очишћује грехе. То понети на себи и ослободити сав род људски и сав свет од тог свеубилачког чудовишта могло је само свемоћно и у исто време бескрајно човекољубиво биће као што је Исус Богочовек. Ту жртву могло је принети само кротко и незлобиво Јагње Божије: да, Јагње Божије: јер у Њему нема нимало гордости што оно врши тако свеспасоносни подвиг. Кротошћу, смиреношћу и свежртвеном љубављу Јагње Божије спасава род људски од основног греха људског: гордог самољубља.

Значи: Јагње Божје Исус долази у свет људски, у свирепу и стравичну пустињу греха и смрти, долази јагањачки кротко и смирено, не да осуди, него да милује. Јер да није дошао као Јагње Божје већ као судија који истражује, ко би од људи остао, ко не би с правом сто пута на смрт осуђен био? Али, у томе је дирљива величина Христова што Он у вучји свет људски долази као кротко и смерно Јагње Божје свежртвено.

Ово је Онај за кога ја рекох:За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше." Зато Претеча понавља своју похвалу о Њему: "Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде Човек који ме претече, јер пре мене беше". "Човек" = Јагње Божје: у томе је и јединствена величина Исусова, што је човек, и као такав "Јагње Божје": сав без греха и смрти, и стога сав кротост и жртвеност. Човек међу људима, Он стога не плаши већ привлачи; безгрешан и бесмртан и бесмртан, Он тиме лечи и спасава. "Човек" без греха и смрти, да би се људима показало да се такав човек може бити и у овом земаљском свету. А такав човек и јесте прави човек, потпун човек, савршен човек. Такав је био Адам пре греха и смрти, такав је Исус у сред греха и смрти.

И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом. Исус, по свему човек, само без греха, тешко га је познати, открити у Њему Спаситеља и Месију, Бога и Господа. То је истина и за самог "Претечу" и "анћела" Месијиног Јована Крститеља. Он се не стиди да то јавно призна: "И ја га не знадох". Али, како Га онда познаде? - По откривењу Божјем. Јер се само Богом може дознати да је Исус - Месија и Спаситељ. Бог се косне душе човекове, и она прогледа, и у Христу Бога и Спаситеља угледа. Претечина месијанска делатност сва је у завионости од личности Месије Исусу. Он и крштава водом да би на тај начин објавио људима да је Месија дошао, да је већ ту: да крштење почиње, и да је циљ крштења привести људе Месији, који ће крштавати Духом Светим; а то значи: крштењем у коме се опраштају греси, убија смрт, уништава ђаво. Али и Дух Свети је за Месијиног Претечу нешто видљиво, стварно, и то у нашем човечанском свету.

И посвједочи Јован говорећи:Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на Њему. И Претеча нам сведочи о томе из свог личног искуства, као очевидац, као духовидац: "Видех Духа где силази с неба као голуб и остаде на Њему". - "Видех Духа", - то је лично и ново, новозаветно искуство. У томе и најубедљивије сведочанство да је Исус заиста Месија који ће крстити Духом Светим који је сишао на Њега као на човека, и остао на Њему као на човеку, иако је Он вечно и једносушно са Њим као са Другим Лицем Свете Тројице.

И Ја Га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом Он ми рече: на кога видиш да силази Дух и остаје на Њему то је Онај који крштава Духом Светим. И ја сам видио и засвједочио да је Он Син Божији. Свети Претеча не престаје наглашавати ту чињеницу: "И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крстим водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему, то је онај који крштава Духом Светим, И ја видех и посведочих да је овај Син Божји". "И ја видех и посведочих". - На том личном искуству је заснована сва месијанска делатност Претечина. То је основно начело новозаветног христопознања: видети и сведочити о виђеном. Зато су новозаветни проповедници првенствено очевидци = сведоци = апостоли: они су послани да као очевидци сведоче само оно што сами видеше и чуше, што очима својим видеше и расмотрише, што ушима својим чуше, што рукама својим опипаше (1 Јн.1,1). Сведочансгво Светог Претече о Исусу: Исус је "човек"; На Њега, човека, сишао је Дух Свети; Исус је Син Божји; Исус=Син Божји, као Јагње Божје узима на себе грех света; и Исус крштава Духом Светим.

Св. Јустин Ћелијски

 


Инструкције плаћање РУБ  

Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png