Недеља 29. по Духовима

Недеља 29. по Духовима

ИСЦЕЉЕЊЕ ДЕСЕТОРИЦЕ ГУБАВИХ

            "(И) кад * улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, и подигоше глас говорећи: Исусе, учитељу, помилуј нас. И видевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише. А један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из свега гласа. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај беше Самарјанин. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А где су деветорица? Како се не нађе ни један други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик? И рече му: Устани и иди; вера твоја спасла те је." (Лк.17,12-19).

СОЗЕРЦАЊЕ                                                                                                                                     Да созерцавам чудесно исцељење десеторице губавих (Лк. 17, 12) и то:
1. како Господ моћном речју исцели десет губавих људи, који га мољаху,
2. како и мене, духовно и морално губавог, Господ може исцелити, ако My вапијем.

Као што је данас приповедао еванђелиста Лука, кад Он иђаше у Јерусалим... и кад улажаше у једно село, сретоше Га десет губавих људи који стадоше издалека (Лк. 17; 12). Еванђелиста је изванредно рекао "кад "улажаше" уместо "када је ушао", "сретоше Га десет губавих људи", јер су губавци као нечисти били истерани из градова и насеља и обитавали су у њиховој околини, не мешајући се са здравима. Подигоше глас, тј. повикаше услед великог растојања, говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас! Погледај на наше страдање, погледај на нашу срамоту, погледај на нашу наказност, нашу одвратност и неприродну боју јер је таква губа. Погледај на изопаченост природе, на одвраћање људи од нас, на нашу неутешну усамљеност и, показавши милосрђе, подари нам исцељење. Исусе, учитељу, помилуј нас! Чини се да је вапај губавих био достојан сажаљења, али то није био глас истински верујућег и свесног човека, јер Га они називају Учитељем, што није било уобичајено да се каже онима који самовласно господаре и владају. С друге стране, мољење људи који су се одважили да затраже исцељење било би неразумно ако Онај, Који је способан да их очисти, и то са таквог растојања, није Бог.

Будући да онима што су окруживали Господа по Закону није било дозвољено да опште са губавима, Господ им се (губавима) смиловао и очистио их од губе како би их учењем и чудима привео вери и тако уклонио препреку њиховом општењу и саживоту са људима као и њиховом (моралном) напредовању. Рекавши им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише (Лк. 17; 14), Онај Који над свим влада силом Своје речи заповедио им је да послушно оду и очистио их је док су се удаљавали. Као што Господар закона, ради нас чувајући Закон, није позвао губавце да Му приђу нити им је допустио да Му се приближе, тако их је, и након што се сажалио на њихове вапаје и подарио им исцељење, послао свештеницима, поново поступајући по Закону, јер је Закон прописивао да онај ко се очисти од губе не сведочи сам о томе, него да то потврде и свештеници којима ће предочити сваки део свог тела и од њих добити уверење да се могу сматрати очишћенима (3. Мојс. 13; 6).

С обзиром на то да губа наговештава грех, показивање свештеницима обавезно указује на то да нико од оних што су сагрешили пред Богом, чак и уколико су се удаљили од греха, чак и уколико су их заменили делима покајања, не може од Њега добити опроштај и бити придружен недужнима ако не приступи ономе, коме је Бог дао власт да отпушта грехе и не покаже му кроз исповест своју губаву душу и док му он не потврди да је ослобођен грехова. Он је, дакле, извршавајући ради нас и символичне радње Закона, послао губавце код свештеника ради провере, устројивши истовремено и нешто више, јер је то чудо било погодно да и свештенике ослободи неверја.

У време док су губави ишли к свештеницима и успут видели да су исцељени, један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из свега гласа. И паде ничице пред ноге Његове и заблагодари му. И тај беше Самарјанин (Лк. 17; 165-16). Прекрасно је рекао Пророк-Псалмопојац о тадашњем јудејском народу: Нема никога разумног, нема никога да тражи Бога, сви су зашли, сви се покварили (в. Пс. 14; 2-3). Ако, дакле, деветорица, који су од Христа примили тако велико доброчинство и видели тако велико чудо какво се на њима извршило, нису разумели да је Исус Бог, нити су се вратили да би га пронашли, да би га прославили и заблагодарили, шта се онда може мислити о осталима? Самарјанин, који је пореклом Асирац јер они отуда потичу, једини је од оне десеторице губавих што, разумевши чудо и добивши тражено доброчинство, познаје у Исусу Христу Бога и сазрева за веру. Он се вратио да искаже своју захвалност и веру и све је то пропратио одговарајућим поступцима, односно пред свима је пао пред ноге свог Доброчинитеља и прославио Га као истинитог Бога Који му је подарио очишћење. Господ је, међутим, пред свима што су ту стајали, упитао: Зар се не очистише десеторица? А где су деветорица? Не нађе се ниједан да прослави Бога (ст. 17-18), иако их је зато и исцелио, односно да би добили слободу делања и општења са Његовим следбеницима, а затим достигли и исцељење душе и прославили Исцелитеља душа и тела. Они, међутим, нису дошли да би прославили Бога.

Каква несрећа! Из овога можемо видети да и ми од тога страдамо. Христос нас је очистио од оног првог проклетства које је на нама лежало као губа, будући чак погубније и мрскије него свака губа, јер је болест са тела прешла и на душу. Иако смо очишћени Христом, добивши од Њега нашу природу исто онако чисту каква је била и у почетку, нисмо Му се присајединили прослављајући Га врлинским животом него се опет, услед проклетих и безаконих дела, удаљујемо од Њега, као што каже Давид: Безбожници неће изаћи пред очи Твоје (Пс. 5; 5). И као што се некада обратио Адаму када се овај лишио божанствене славе, упитавши: Адаме, где си (в. Пост. 3; 9), Господ је, готово оплакујући и жалећи што су такви, као што ће касније жалити и нас који смо им слични, упитао: А где су деветорица? Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик (ст. 18). Рекавши само овај иноплеменик, Он је показао њихову незахвалност и окорелост срца јудејског народа, и док су незнабошци били спремни за преобраћање, Израиљци су били сасвим равнодушни према спасењу. Због тога Господ овом Самарјанину дарује и душевно спасење које предизображава спасење незнабожаца кроз веру и каже: Устани и иди. Вера твоја спасла те је (ст. 19). За оне пак што се нису вратили, будући прекорени самим својим ћутањем, показао је да су изгубили спасење душе.

Ова десеторица губаваца подсећају на васцели људски род. Сви смо ми оболели од губе будући да смо се сви потчинили греху, као што каже божанствени Павле: Сви сагрешише и лишени су славе Божије, а оправдавају се даром, благодаћу Његовом (Рим. 3; 23-24). Сви смо, дакле, на тај начин оболели од губе. Господ је сишао с небеса и, примивши нашу природу, ослободио је осуде за грех. Јудеји су се, међутим, показали незахвалнима према таквом доброчинству. Они незнабошци, који су се обратили од свог неразумног пута и зла на какво су навикли, прославили су Бога не само исповедајући спасење и оглашавајући велику милост Онога Који, услед Свог великог човекољубља ради нас снисходи до нас (тј. до наше природе), него и покоравајући се Његовим заповестима и живећи по њима, због чега ходе у миру, тј. налазе се у миру са самима собом, једни са другима и са Богом. Будући, дакле, у миру са Богом и чинећи што је Њему угодно, бићемо целомудрени, живети у истини и творити правду, једнодушни на молитви и мољењу (Д Ап. 1; 14), певајући и појући Господу у срцу своме (Еф. 5; 19), а не само устима. Будући у миру са самима собом, покораваћемо тело духу, по савести одабирати начин живота и носити унутар нас устројен и племенит поредак помисли, а будући у миру са другима, подносећи један другога, и опраштајући један другоме ако ко има тужбу на кога, као што Христос опрости нама (Кол. 3; 13), показујући једни према другима милосрђе које проистиче из узајамне љубави, као што је и Христос само из љубави према нама нас помиловао и нас ради сишао к нама.

Молим вас, браћо, да и ми имамо такав мир међу собом и да га покажемо делима, врлинама и богоугодним животом. Ради тог мира смо и ми дошли међу вас, у Цркву Божију, одређени да будемо служитељи Његовог наслеђа и благодати. Ми вам, пре свега, благовестимо мир, сагласно заповести Самог Спаситеља која нам је дата кроз апостоле (в. Јн. 14; 27 и Мк. 9; 50). Сабирајући тим миром, ми једни другима сабирамо одсечене удове и избацујемо из ваше душе болест и слабост која се појавила услед мржње.

Ми са вама сачињавамо једну целину у Христу и ради Христа молим вас, онако као што би вас Он кроз нас молио: помирите се са Богом. Познајте своје узајамно сродство, не само душевно него и телесно, јер ћете на тај начин постати синови и наследници мира, односно Бога. Он је уистину наш мир који је и једне и друге саставио у једно, разрушио ограду и на Крсту уништио непријатељство, уселивши мир у наша срца (в. Еф. 2; 14-17). Песма ангела која се зачула у време Његовог Рождества такође показује да је сишао с небеса како би нам донео мир: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2; 14). Након што је извршио спасоносни домострој, Он оставља мир као наслеђе онима који су Му блиски и каже: Мир вам остављам, мир Свој дајем вам (Јн. 14; 27), као и: Мир имајте међу собом (Мк. 9; 50) или: По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн. 13; 35). Последња молитва коју нам је дао усходећи ка Оцу утврђује нас у узајамној љубави: Дај им, каже, да сви једно буду (Јн. 17; 21).

Нека се тога сви удостојимо благодаћу и човекољубљем Началника и Дароватеља мира, Бога и Оца нашега и Господа Исуса Христа, Којему доликује слава, сила, част и поклоњење, заједно са безначалним Оцем и животворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

 Св. Григорије Палама


Инструкције плаћање РУБ  

Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png