Божићни пост

Божићни пост

„Постимо се постом пријатним и угодним Господу! Истински пост је: уклањањеод зла, уздржање језика, остављање јарости, одстрањење похота (страсти), оговарања, лажи и клевете; пошћење у овоме, пост  је истинит и Богу угодан“.

У Православној Цркви постоје једнодневни и вишедневни постови. Божићни пост спада у вишедневне постове, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост. Назива се још и Филиповим, по дану св. ап. Филипа који се празнује 14. новембра, а после кога наступа пост. Установљен је у знак сећања на четрдесетодневни пост Спаситеља у Јудејској пустињи. Божићни пост - од 15/28. новембра до 25. децембра/7. јануара jeприпрема верника за празник Рождества Христовог - други Васкрс. У символичком смислу он указује на стање света до доласка Спаситеља.

Установа Божићног поста, слично осталим вишедневним постовима, датира још из древних хришћанских времена. Већ од IVвека налазимо јасна указања на Божићни пост. У том веку о њему говоре св. Амвросије Милански, Филастрије, и бл. Августин. У Vвеку, сведочећи о Божићном посту као већ древном у то време, Лав Велики каже: "Сама пракса уздржавања запечаћена је четирима временима да бисмо током године ми познали како нам је потребно непрестано очишћење и да се у животу свагда морамо старати и трудити на искорењивању греха, постом и милостињом, јер, прљавштином тела и нечистотом наших прохтева, умножава се грех". По речима Лава Великог, Божићни пост јесте наша жртва Богу за сабране плодове. "Како је Господ нас обскрбио плодовима земље, каже Светитељ, тако смо и ми дужни, током овог поста, да снисходимо убогима". По речима св. Симеона Солунског, "пост божићне Четрдесетнице изображава Мојсијев пост, јер је овај, постећи четрдесет дана и четрдесет ноћи, на каменим плочама примио написане Божије речи. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, записану не на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се његовом божанском телу".

У првим вековима Божићни пост није код свих хришћана имао исто време трајања. Неки су постили седам дана, неки и више. Да би се провела једнообразност међу хришћанима, на Сабору, држаном у време патр. Луке и императора Мануила 1166. године, наложено је да сви хришћани пост пред Рождеством Христовим држе четрдесет дана.

ПРАВИЛА уздржавања, прописана Црквом током Божићног поста, по својој строгости истоветна су Апостолском посту. Понедељком, средом и петком током поста, Уставом се забрањује риба, вино и уље, а дозвољава се сухоједеније, после вечерња; у остале дане забрањује се једино риба на коју се разрешава суботом, у васкрсне дане, и у велике празнике, нпр. празник Ваведења у храм Пресвете Богородице, затим о храмовним славама и у дане великих светих као: 16, 25. и 30. новембра, 4, 5, 6, 9, 17, и 20. децембра, под условом да се ови датуми десе уторком и четвртком. Уколико падну у понедељак, среду или петак, разрешење се односи само на вино и уље. Од 20. децембра до 25, односно, од дана предпразништва Рождества Христовог, "ако се деси и субота или недеља, не разрешава се на рибу".

Пост представља вољну радњу, aвера jeумногоме ствар воље. Онај ко не може да ограничи себе у храни неће моћи да победи ни снажније и истанчаније страсти. Распуштеност у храни води ка распуштености и у другим областима људског живота. Христос jeрекао: Царство Небеско на силу се узима, и само подвижници га задобијају (Мт. 11,12). Без сталног напора и подвига воље јеванђељске заповести ће остати само идеал, који сија на недостижној висини, као далеке звезде, aне реалан садржај човековог живота. Постови претходе великим хришћанским празницима. Пост jeједан од услова покајања. Без покајања и очишћења човек не може да доживи радост празника. Тачније, он може да осети естетску насладу, елан, егзалтацију итд. Али, то су само сурогати духовности. Истинска, препорађајућа радост, као дејство благодати у срцу њему остаје недоступна. Хришћанство од нас захтева непрекидно усавршавање. Јеванђеље човеку открива бездан његовог пада као експлозија светлости - мрачну провалију која се отвара под ногама, и истовремено Јеванђеље човеку открива бесконачно, као небо Божанско милосрђе. Покајање jeвиђење пакла у својој души и љубави Божије, оваплоћене у Христу Спаситељу. Између два пола - туге и наде - он пролази путем духовног препорода.

Архимандрит Рафаил Карелин


Инструкције плаћање РУБ  

Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png